А, о, э, у, и, ы,е, ё, ю, я. Ундош ҳарф (20 та) б, в, г, д, ж, з, к, л, м, н, п, р, с, т, ф, х, ц, ч, ш, щ



Download 0,69 Mb.
bet1/10
Sana20.03.2022
Hajmi0,69 Mb.
#503672
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Рус тили



Рус тилида 33 та ҳарф бор.





  • Унли ҳарф (10 та) а, о, э, у, и, ы,е, ё, ю, я.

  • Ундош ҳарф (20 та) б, в, г, д, ж, з, к, л, м, н, п, р, с, т, ф, х, ц, ч, ш, щ.

  • ҳарф й (и краткое)

  • ъ ва ь белгилари

Ундош ҳарфлар жарангли ва жарнгсиз ҳарфларга бўлинади.





Жарангли

б

в

г

д

ж

з













р

л

м

н

Жарангсиз

п

ф

к

т

ш

с

х

ц

ч

щ













Жарангли ҳарф ларнинг жарнгсиз ҳарфлар билан жуфтлиги


б-п, в-ф, г-к, д-т, ж-ш, з-с
Жуфтлиги йўқ жарангли ҳарфлар
р, л, м, н
Жуфтлиги йўқ жарангсиз ҳарфлар
х, ц, ч, щ



  1. Жуфтлиги бор жарангли ҳарфлар сўзнинг оҳирида ёки жарангсиз ҳарфларнинг олдида жарангсиз бўлиб қолади:

входить (фходит)
сад (сат)

  1. Жарангсиз ҳарфлар уларнинг жуфтлиги бўлган жарангли ҳарфларнинг олдида келса, улар ҳам жарангли ҳарфларга ўзгаради:

отбор (адбор)
сделать (зделат’)
Ундош ҳарфлар қаттиқ ва юмшоқ ундошларга бўлинади.
-ж, -ш, -ц ҳарфлари ҳар доим қаттиқ бўлади
ва -щ ҳарфлари ҳар доим бўш бўлади.
Бошқа ҳарфлар эса ҳам бўш, ҳам қаттиқ бўла олади.
Агарда бошқа ундош ҳарфлар -я, -ё, -ю,- ь,- и, -е ҳарфлари олдида келса улар юмшоқ ундош бўлиб ҳисобланади.
Агарда -ъ,-а, -о, -у, , ҳарфлари олдида келса қаттиқ бўлиб ҳисобланади.
сядь сад
шина шар
жи ва ши ҳар доим -и билан ёзилади ча ва ща ҳар доим -а ҳарфи билан ёзилади.
Жир, машина, чашка, щавель.

Бизда талаффуз этилмайдиган ундошлар бор.


Агарда бир неча ундош сўзда биргалашиб келса, ундан биттаси талаффуз этилмайди, лекин ёзувда ёзилади.
Лекин кўпинча -т ва -д товушлари -стн, -стл, -здн бу сўзларда -т ва -д талаффуз этилмиайди.
Честный (ростгуй), счастливый (баҳтли), праздник (байрам), солнце (қўёш), сердце (юрак), поздно ( ), областной ( )
Бўғин кўчиришда -й ҳарфи олдинги ҳарфга қўшилиб кетади.
бойцый бой-цый



Урғусиз унлиларнинг айтилиши ва ёзилиши.


Урғудан олдин келган бўғинларда о-а ҳарфига, е-и ҳарфига ўзгаради


опаздание (а-паз-да-нийэ)
весна (вис-на)
.
Мураккаб унли товушлар

йэ = е = э


йо = ё = о
йу = ю = у
йа = я = а

3 та пайтда бу ҳарфлар мураккаб 2 та товушли бўлиши мумкин.





  1. Агарда бу унлилар сўзнинг бошида келса.

яма (йама)
ель (йэл’)

  1. Агарда бу унлилар унли ҳарфдан кейин келса

саюз (сайус)
здание (зданийэ)

  1. -ъ,-ь белгиларидан кейин келса;

семья (сим’йа)
подъезд (пад’йэзт)
Қолган пайтларда 4 та унли ҳарфлар битта товушдан иборат бўлади.

Агарда сўзда -ё ҳарфи бўлса, урғу ҳар доим -ё ҳарфига тушади, лекин ёзувда


урғу белгиси қўйилмайди.

ребёнок (рибёнок)




От икки гуруҳга бўлинади



  1. Жонлилар кто это?

  2. Жонсиз лар что это?

Жонлиларга одамлар ҳайвонлар киради
Жонсизларга қолган нарсалар киради
Бундан ташқари отлар 3 жинсга бўлинади.

  1. Мужской род

  2. Женский род

  3. Средний род







  1. Қаттиқ ундошлар билан тугаган сўзлар

Лес, труд
2. ҳарфи билан тугаган сўзлар
Бой, герой

  1. билан тугаган сўзлар

путь, день

  1. Шиппиловчи ҳарфлар билан тугаган сўзлар (щ, ч, ш, ж)

Луч, нож, карандаш






  1. -а қўшимчаси билан тугаган сўзлар

страна, газета

  1. -я қўшимчаси билан тугаган сўзлар

вышняя, струя

  1. Қаттиқ ёки юмшоқ шиппиловчи товуш билан тугаган сўзлар. Сўзнинг охирида бўлади.

ночь, тишь, помощь, рожь

  1. билан тугаган сўзлар

жизнь, дверь




  1. -о қўшимчаси билан тугаган сўзлар

дело, письмо

  1. , қўшимчаси билан тугаган сўзлар

море, ружьё, оружие

  1. -мя билан тугаган сўзлар

пламя, имя, вымя

Қоидадан четлатма





  1. Шахс номларини билдирувчи отларнинг роди уша шахснинг жинсига қараб белгиланади:

дедушка М.р
папа М.р
дядя М.р

  1. Баъзи ҳайвон ва қушларнинг номларини билдирувчи отлар ҳам уша жанворларнинг жинсига қараб белгиланади:

Баран М.р овца Ж.р


Бык М.р корова Ж.р
Петух М.р курица Ж.р



  1. Бошқа тиллардан олинган сўзлар родларга қўйидагича бўлинади:

  1. Агар сўз жонсиз предметни билдирса у С.р га киради:

Пальто, жюри (хакам), боа (шарф)



  1. Агар сўз жонли предметни яъни қуш ҳайвонларни билдирса

Кенгуру, колибри, шимпанзе, каккаду


Кофе сўзи М.р га киради



  1. М.Р га кирадиган баъзи отларнинг охирида -а, -я, -о, -е ҳарфлари келади

  1. Шахсни билдирувчи отлар жинсига қараб белгиланади -а ёки -я ҳарифи билан

тугайди

  1. М.р га кирадиган бир неча сўзлар –а, -я билан тамомланади

Староста, судья, слуга



  1. Айрим эркакларнинг исмлари

Саша, Колия

-о ва -е ҳарфлари


1. Катталаштирувчи ва кичиклаштирувчи суффикслар ёрдамида ясаладиган сўзлар.
домище
д ом
домишко

голосище


г олос
голосишко
невежа, невеждо, сирота, умница, неряхо бу сўзлар эркак жинсига нисбатан ишлатилса М.р га киради, агар аёл жинсига нисбатан ишлатилса Ж.р га киради.
Баъзи ҳолларда охирида -ь белгиси бўлган отларнинг роддини қаратқич келишигига қараб белгилаш мумкин.
Дожд+ь дажд+я М.р
Площад+ь площад+и Ж.р

-тель ва –арь билан тугаган сўзлар М.р га киради.


Писатель, вратарь

-ость билан тугаган сўзлар Ж.р га киради. Бу сўзлар билан тугаган сўзлар ҳис туйғуларни билдиради.


Радость , новость

-вь,пь,знь,бь,сть қўшимча билан тугаган сўзлар ва жонсиз нарсаларни билдирган сўзлар Ж.р га киради.


Кость, жизнь, кровь, рябь, насыпь

Ойларнинг отлари М.р га киради


Эркак урғочилигидан қаттий назар ҳайвон қушлар ва қурт-қумурсқаларни билдирадиган отлар М.р га киради
Конь, лось, собль, тюлень, глухарь, каркурь, голобь, густь, журавль, лебед, карась, окунь, пескарь, слепень, трутень, шмель.
Ж.р га киради
Лошадь, мышь, рысь




Сифатлар 3 та родга бўлинади. Уларни ҳам родга ва қўшимчаларга асосланиб бўламиз.





Род

савол

Қаттиқ қўшимча

юмшоқ қўшимча

Қаттиқ қўшимча мисол

юмшоқ қўшимча мисол

Мужской

Какой?

-ой,
-ый

-ий

Молодой лес
Зелёный лес

Ближний лес

Женский

Какая?

-ая

-яя

Зелоная роща

Ближняя роща

Средний

Какое?

-ое

-ее

Зелоное поле

Ближнее поле

Агарда сифатлар М.р да қаттиқ қўшимчага эга бўлса (-ой, -ый)у Ж.р ва С.р да ҳеч қачон юмшоқ қўшимчага ўзгармайди. Фақат қаттиқ қўшимчаларга (-ая) Ж.р ва (-ое) С.р ўзгаради.


Агарда сифатлар М.р да юмшоқ қўшимчага эга бўлса (-ий) у Ж.р ва С.р да ҳеч қачон қаттиқ қўшимчага ўзгармайди. Фақат юмшоқ қўшимчаларга (-яя) Ж.р ва (-ее) С.р ўзгаради.

Сифатлар кўплик сони.


Қаттиқ қўшимча бирлик кўплик




- ой, -ый,
- ая ые
-ое
Огромн+ый огромн+ые
Бальн+ой бальн+ые
Красив+ая красив+ые
Спел+ое спел+ые

Юмшоқ қўшимча бирлик кўплик




- ий
- яя ие
-ее
Дальн+ий Дальн+ие
Вечерн+яя Вечерн+ие
Свеж+ее свеж+иe


Отлар қайси родда ва сонда турган бўлса, сифатлар ҳам шу родда


ва шу сода туриши шарт.
- кий
- гий -ая, -ое,
-хий


- жий
- ший -ая, -ее, -ие
-чий

Бу қўшимчалар юмшоқ бўлгани билан улар Ж.р , С.р да ва кўплик сонларда қаттиқ қўшимчаларга ўзгаради.






Қиёсий ва ортирма даража ҳам 2 гуруҳга бўлинади.

  1. Оддий

  2. Мураккаб






Оддий қиёсий даражанинг ясалиши.

  1. Кўпинча –ее, -ей суфикслари билан ясалади

Б елый белее, белей
Лекин иккинчи –ей суфикси сўзлашув тилида ишлатилади .



  1. -г, -к, -х ҳарфлари -з, -д, -т, -ст ҳарфлари бўлган сифатлар қиёсий даражани –е суфикси билан ясайдилар ва шу пайт ҳарфларнинг алмашиши кузатилади.

г-ж : дорогой-дороже, тугой-туже


к-ч: жаркий-жарче, громкий-громче
х-ш: тихий-тише, сухой-суше
з-ж: близкий-ближе, низкий-ниже
д-ж: молодой-моложе, твёрдый-твёрже
т-ч: богатый-богаче, крутой-круче
ст-щ: простой-проще, чистый-чище



  1. Агарда сифатда –к ва –ок суфикслари бўлса қиёсий даража ясалганда бу суфикслар тушиб қолади ва охирига –е қўшимчаси қўшилади.

Редкий реж+е (сийракроқ)
Широкий шир+е (кенгроқ)



  1. Айрим бир сифатлар қиёсий даражани ясаганда –ше қўлланилади.

Тонкий тонь+ше (ингичкароқ)
Далёкий даль+ше (узоқроқ)
Маленький мень+ше (кичикроқ)



  1. Айрим сифатлар борки уларнинг қиёсий даражасини ясаганда бошқа сўзга ўзгариб кетади.

Плохой хуже (ёмонроқ)
Хороший лучше (яҳшироқ)

Сифатнинг қиёсий даражасини янада чуқурроқ кўрсатиш учун по приставкаси қўлланилади. Бу приставка орқали ясалган сифатлар 2 та нарсани солиштирганда ишлатилади.


Тяжёл+ый потёжелее (оғирроқ)
Железо потёжелее чем камень






Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish