Иктисодий стратегиямизнинг устувор йуналишлари куйидагилардан иборат:
Икдисодиётда таркибий узгаришларни амалга оширишда давлат компанияларини трансформация кдлишни жадаллаштириш.
Хрзирги вакдда давлат иштирокидаги корхоналарнинг аксарияти молиявий баркдрор булмагани учун давлатга огир юк булиб колмокда. Шунинг учун жорий йилдан барча давлат корхоналарини ислох, кцлиш дастури амалга оширилмокда. Жумладан, келгуси йилда Навоий кон-металлургия комбинати, “Узбекнефтгаз”, “Узбекгидроэнерго”, “Узавтосаноат” акциядорлик жамиятлари халкаро молия бозорига чикиб, давлат кафолатисиз маблаг жалб килиш имкониятига эга булади.
Тан олиш керак, мутахассисларнинг билим ва малакаси, йирик корхоналарнинг техник имкониятлари, уларни мустакил трансформация к;илиш учун етарли эмас. Шунинг учун электр энергетикаси, нефть-газ ва кимё саноати, машинасозликдаги йирик корхоналар хдмда тижорат банкларини ислох, килиш учун Жах,он банки, Европа тикланиш ва тараккиёт банки, Осиё тараккиёт банки х,амда "‘МакКинзи”, “Бостон консалтинг Групп”, “Ротшильд” каби халкаро тан олинган компаниялар жалб этилди.
Таркибий ислохцтларнинг мух,им иуналиши давлатнинг ицтисодиётдаги иштирокини камайтиришдир.
Товар ва молия бозорларида эркин ракобат мух,итини шакллантириш хдмда тадбиркорларга хомашё сотиб олиш учун тенг имкониятлар яратиш.
Х,озирги кунда электр энергияси, газ, кимматбахд металлар, минерал угитлар, транспорт хизматлари каби йуналишларда монопол бозорлар мавжуд булиб, уларда куплаб муаммолар сакданиб кдлмокда.
Икдисодий фаоллик ва ах,оли даромадлари усгани сайин, энергия ресурсларига булган талаб ортиб боради. Шунинг учун нефть-газ ва энергетика сохдларидаги ислох,отларни ва бошланган йирик лойихдларни якунига етказишимиз лозим.
Бундан буён барча давлат харидлари жамоатчилик ва Парламент назоратида булади.
Икдисодий усишга, аввало, ракдбатдош саноат занжирларини яратиш хдмда бундай лойихдларга инвестицияларни купайтириш оркдли эришиш.
Гарвард университета тадцицотларига кура, мамлакатимиз 50 дан ортик; саноат махдулотларини ишлаб чикдришда барча имкониятлар ва нисбий устунликларга эга. Айникда, нефт газ-кимё, металлургия, машинасозлик, электротехника, фармацевтика, курилиш материаллари, туцимачилик, чарм-пойабзал, озиц-овкдт хдмда “яшил ицтисодиёт” билан боглик, саноат тармокдари ицтисодиётимиз “драйверлари’га айланиши учун барча етарли шароитлар мавжуд.
Бу тармокдарда хусусий секторнинг ташаббуслари ва янги лойихдларини куллаб-кувватлаш хдмда кооперацияни ривожлантириш буйича барча чоралар курилиши лозим.
Do'stlaringiz bilan baham: |