Мавзу 9: Шлак хосил бўлиш жараёни. (6 соат) Техника хавфсизлиги.
Шлак хақида умумий маълумот.
Шлак хосил бўлиш жараёни.
Тажриба бажариладиган асбоб ускуналарининг тозалиги ва ишга яроқлилигига эътибор бериш. Тажриба ишларини бажаришда махсус уст кийим ва оёқ кийимларидан фойдаланиш. Хар бир талаба фақатгина ўзига бириктирилган ишни бажариши лозим.
Шлак асосан металлургик жараёнларда чиқинди хисобланади. У кераксиз жинсларнинг, флюсларнинг, оксидларнинг эриши натижасида хосил бўлади. Айрим металлургик жараёнларда шлак иккинчи махсулот хисобланади, унинг таркибида керакли ва қимматбахо металлар бўлгани сабабли уни яна металлургик печларга қайта ишлаш учун юборилади ва қайта ишланади.
Мавзу 10: Штейн хосил бўлиш жараёни. (6 соат) Техника хавфсизлиги.
Штейн хақида умумий маълумот.
Штейн хосил бўлиш жараёни.
Тажриба бажариладиган асбоб ускуналарининг тозалиги ва ишга яроқлилигига эътибор бериш. Тажриба ишларини бажаришда махсус уст кийим ва оёқ кийимларидан фойдаланиш. Хар бир талаба фақатгина ўзига бириктирилган ишни бажариши лозим.
Металлургик жараёнларда штейн деб рангли металларнинг (мис, никель, рух, қўрғошин) ва темир сульфидининг эритмасига айтилади. Одатда эритиш печларида олинган штейн таркибида 24-40% мис, 24-26% олтингугурт ва 35-45% темир бўлади. Мис штейнларида рух ва қўрғошиндан бошқа бир қатор нодир ва заррали металлар бор. Амалиётдан шу маълумки штейн таркибидаги зарар моддалар газ билан йўқотилади.
Мавзу 11: Қўрғошинни ажратиб олиш (6 соат) Техника хавфсизлиги.
Қўрғошин ажратиб олиш
Қўрғошиннинг қўлланилиши
Қўрғошин асосан пираметаллургия усулида олинадиган металл хисобланади. Қўрғошин рудаси ёки концентрати минорали печларда эритиш оркали қора қўрғошин олинади. Кейинчалик қора қўрғошин кушимчалардан тозаланади. Саноатда қўрғошин краска ишлаб чиқаришда коррозияга Карши коплама сифатида бензинга кушимча сифатида ишлатилад
Мавзу 12: Қайновчи қатлам печининг тузилиши ва ишлаш принципи. (6 соат) Техника хавфсизлиги.
Печнинг ташқи ва ички тузилиши.
Печнинг ишлаш принципи.
Тажриба бажариладиган асбоб ускуналарининг тозалиги ва ишга яроқлилигига эътибор бериш. Тажриба ишларини бажаришда махсус уст кийим ва оёқ кийимларидан фойдаланиш. Хар бир талаба фақатгина ўзига бириктирилган ишни бажариши лозим.
Майдаланган концентрат печнинг иш қисмига тешик орқали киритилади. Хаво эса печ тубидаги тешик орқали хайдалади. Хайдаладиган хаво босими шундай ростланадики, бунда концитрат заррачалари печнинг юқори қисмига кўтарилмасдан ва тубига ҳам чўкмасдан, доимо хаво оқими билан ювилиб туриши керак. Шунинг учун печнинг иш бўшлиғида қайнаётганга ўхшаган қовушқоқ суюқ қатлам хосил бўлади. Бу қатлам “қайновчи қатлам” деб аталади.