Рмон дарахтларини зараркунанда, касалликларидан



Download 3,01 Mb.
bet5/37
Sana11.03.2022
Hajmi3,01 Mb.
#491103
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37
Bog'liq
манзарали дарахтлар зараркунандалари 22222

5-расм. Терак баргхури.
Бу хдшаротнинг иккала тури хам терак баргларида ривожланади. Иккала турининг дам биологияси жуда ухшаш. Кунгизлар ерда, яъни тукилган барглар остида кишлаб чикади. Урутланган она хдшарот баргларнинг остки томонига тухум куяди. Баъзи холларда дарахт поялари ёки новдаларига 25-35 задан килиб тухум куяди. Тухумлари аввал тук-сарщ- кизил, кейинрок эса жигар рангга айланади. М.С. Гершун маълумотларига кура эмбрион ривожланиши март ойида 10-12 куни апрел ойида 8-12 кун, май ойида 6-9 кун, нюнь ойнда эса 4-7 кун дав ом этади. Табиатда бу хдшарот эрта бадорда, яъни жойлашган жойига ботлик долда март ва апрел ойларида пайдо булади (жанубий вилоятларда).
Зараркунанда ва унинг личинкалари барглар билан озщланади. Бу хдшаротнинг купайиши жуда тез давом этади ва катта-катта майдонларда теракзорлар баргини еб кетади терак баргхури (Листоед тополевъй) жуда куп учрайдиган хдшарот булиб, бугун теракзорлар да, яъни Россиянинг Европа кисмида, ^римда, Кавказда, Крзогистонда, Ўзбекистонда ваСибирда кенг таркалган. Терак баргхури Урта Осиёда терак етиштирувчн хужаликлар учун энг хавфли зараркунанда дисобланади.
Тол баргхури (Р1а§юёега уегасоЪг Ьа1еЬ.). Тол баргхури вояга етган хашарот долида кишлаб колади. Кдшлашдан дарахтлар барг ёзган пайтда чикади. Кдшдан чиккан кунгиз бироз овкатлангандан кейин, тол баргининг орка томонига тудалаб тухум куяди, тухум куйиши апрел ойига тутри келади. Кунгизнинг ранги яшил-кул ранг тусда булиб, ялтирок, катталиги 4-7 мм.
Хандон листа баргхури (ЕаЫёо81оши8 81епо81оша). Кунтизи тук яшил, деярли кора рангли, металлсимон товланади. Устки канотлари хира оч сарик, рангда булади. Устки канотларининг елка кисмида биттадан кора дотлари бор. Кунтизи узунлиги 7-10 мм. Кдйрагоч баргхури ( Оа11егасе11а 1и1ео1а Мие1).
Кайрогоч баргхури (Карагачевый листоед - Са1егисе11а 1ы1во1а Мие11) Бу кунгиз сарик-кунгир ранг да, боши ва олдинги елкасида кора холлари мажуд. Канотлари сарик-кунгир, хира рангда, канотларн чеккаси буйлаб кора чизик тортилган. Бундан ташкари х,ар бир каноти урасида киска кора чизиклари бор. Бошининг пастки томони, олд кукраги, оёклари ва корни сарик-кунгир рангда. Танасининг узунлиги 6-7 мм. Катта ёшли личинкалари сарик, тана узунлиги 11 мм. Личинкалари баргларни кемириб, дарахтларни шип-шийдам килиб куяди. Бу кунгиз Ўзбекистонда кайрагоч
урмонзорларининг энг хавфли зараркунандаси хцсобланади. В.И.Плотников таъкидлашича, бу зараркунанда кайрагоч баргларини истеъмол килишда бошка зараркунандаларга нисбатан жуда фаол хдракат килади.
Кунгизлар дарахт ёрикларида кишлайди. Бу зараркунанда Чоткол тогларининг денгиз сатхидан 1500 м баландликларида учраб, апрел ойида кишки уясидан чикиб аста-секин табиатга таркалганлиги аникланган. Кунгизлар баргларга 40 та дан туи-туи килиб тухум куяди. Тухумлар тук- сарик рангда. Кунгизлар июн ойининг иккинчн ярми, июл ойининг биринчи ярмида биринчи авлод тухумларини куяди. 1ухум куиган кунгизлар июл ва август ойларнда нобуд булади. Табиатда кунгизларнинг биринчи авлоди август охирида пайдо булади ва сентябрга бориб кунгизлар кишлаш учун дарахт ёрикларига кириб кетади. Шундан килиб кайрогоч баргхури бир йил давомида икки авлод купаяди.


Зарарланган барг

Download 3,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish