Режа Бухгалтерия баланси буйича дебиторлик ва кредиторлик карзларининг вужудга келиш сабаблар


Дебиторлик карзларининг умумий хажми, таркиби ва вужудга келиш муддати буйича таҳлили



Download 28,44 Kb.
bet4/5
Sana20.06.2022
Hajmi28,44 Kb.
#683639
1   2   3   4   5
Bog'liq
moliyaviy faoliyatdan olinga daromadlar hisobi

Дебиторлик карзларининг умумий хажми, таркиби ва вужудга келиш муддати буйича таҳлили

Дебиторлик мажбуриятлари таркиби деганда унинг юзага чикиш каторлари еки ўрни тушинилади. Корхона баланси буйича унинг куйидаги каторларини таркиблаб утганмиз. Харидор ва буюртмачиларга булган дебиторлик мажбуриятлари, ходимлар билан ҳисоб-китоблар буйича дебиторлик мажбуриятлар, иш хакидан ажратмалар юзасидан дебиторлик мажбуриятлари, соликлар ва турли бошка туловлар буйича дебиторлик мажбуриятлари ва х.к.


Шунингдек дебиторлик ва кредиторлик мажбуриятлари таркибида муддати утган, тулов муддати келган ва тулов муддати утмаган мажбуриятларни аълохида таркиблаш мумкин.
Муддати утган, тулаш муддати келган мажбуриятлар аълохида ҳисобга олинади ва бошкарилади. Муддати утган дебиторлик мажбуриятлар дебиторлик ва кредиторлик мажбуриятлари тўғрисидаги маълумотномада алоҳида каторланади. Уларнинг Республика ичкарисидаги корхоналар ва республикадан ташкаридаги корхоналар ўртасида муддати утган мажбуриятларга ажратиш мумкин.Муддати утказиб юборилагн мажбуриятлар корхона молиявий ҳолатини огирлаштирувчи асосий сабаб фактори сифатида олинади ва мухим этибор берилади.
Таҳлил этишда дебиторлик мажбуриятларининг хажми таркиби хамда вужудга келиш муддати буйича ўрганиш асосида уларнинг ҳолатига, айланувчанлик даражасига, дебиторлик карзлари билан боглик булган молиявий ҳолат кўрсаткичларига бахо берилади.

Корхонада дебиторлик мажбуриятларининг вужудга келиш муддатлари буйича таҳлили натижасиданшуни кўриш мумкинки 1998 йилнинг 1-январига 23017 минг сумни ташкил килган. Жами детиборлик мажбуриятлари таркибида 1 ой муддатга булган мажбуриятлар 6755 минг сумни, 1 ойдан 2 ойгача булган мажбуриятлар 12400 минг сумни, 3 ойдан 6 ойгача булган мажбуриятлар 2351 минг сумни, 6 ой дан 1 йилгача булган мажбуриятлар 1426.1 минг сумни, шунингдек 1 йилдан ортик муддатдаги мажбуриятлар хажми 84.9 минг сумни ташкил килган.


Корхонанинг асосий мажбуриятлар киска муддатли мажбуриятлар сифатида уларнинг жами дебиторлик мажбуриятлари хажмидаги хиссаси 22932,1 минг сумни еки 99.6 % ни ташкил этган. (бир йилга кадар булган мажбуриятлар)
Дебиторлик мажбуриятлари еки карзлари таҳлилида уларнинг айланувчанлигига алоҳида этибор берилади. Негаки дебиторлик ва кредиторлик мажбуриятларининг айланувчанлик даражаси корхона молиявий ахволига бахо беришнинг мухим кўрсаткичларидан бири ҳисобланади.
Дебиторлик мажбуриятларининг айланувчанлиги деганда карз мажбуриятларининг ундириб олиш муддати ва уларнинг айланиш коэффиценти тушунилади.Бу бевосита бугунги юзага келган мажбуриятнинг неча кундан кейин накд пулга айланиш даражасини характерлайди.
Дебиторлик мажбуриятларининг айланувчанлиги сотишдан олинган тушумни дебиторлик мажбуриятларининг мавжуд суммасига булиш асосида аникланади.
Дебиторлик мажбуриятларининг мавжуд суммасини таҳлил этиш даврининг календар кунига купайтириш ва сотишдан олинган соф тушум суммасига булиш асосида дебиторлик карзларининг айланишлар куни аникланади.



Download 28,44 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish