Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов


ренциалловчи RL—занжир. жараёнлари тасвири



Download 13,17 Mb.
bet18/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

ренциалловчи RL—занжир. жараёнлари тасвири


(2.32) ва (2.33) лар асосида занжирнинг ўтиш характе- ристикасини аниқлаймиз:
(2.34)
Агар чиқиш кучланиши L индуктивлик ғалтаги ор- қали олинса (2.16- расм), токнинг характери ўзгармай- ди, яъни у (2.32) орқали ифодалана беради. Шунга кўра чиқиш кучланиши қуйидагича бўлади:
(2.35)
(2.32) — (2.35) ифодалар шуни кўрсатадики, RC — занжирдаги каби RL — занжирда ҳам ток кучи билан кучланиш экспоненциал қонун бўйича ўзгаради. Уларнинг ўзгариш тезлиги ҳам занжирнинг вақт доимийсига боғлиқ бўлиб, унинг ортиши билан занжирдаги ўтиш жараёнлари сусайиб боради (2.17-расм).
Шундай қилиб, занжирнинг ўтиш характерис- тикаси ундан ўтаётган сигналнинг вақт бўйича қандай ўзгариб чиқишини баҳолаш имконини беради.


2.7. Электр занжирининг стационар характеристикалари


Маълумки, барча электр занжирларини тузилиши- дан қатъий назар деб қараш мум- кин (2.1-расм). Агар занжирда электр манбаи бўлса, у актив, акс ҳолда эса, актива тўрт қутбли система пассив тўрт қутбли система деб аталади.
Электр занжирини асосий характерловчи катталиги унинг комплекс узатиш коэффициентидир. У чиқиш сигнали амплитудасининг кириш сигнали амплитуда- сига нисбати кўринишида ифодаланади:
(2.36)
Бунда, —узатиш коэффициентининг модули;
φ = φ2 — φ1 — тебранишлар орасидаги фаза фарқи. Демак, занжирнинг узатиш коэффициенти чиқиш куч­ланиши кириш кучланишининг қанча қисмини ташкил этишини кўрсатади. Унинг комплекс катталик бўлиши занжирда энергия тўпловчи элементлар қатнашиши би­лан характерланади. Шунинг учун у частотага боғлиқ миқдордир:
Комплекс узатиш коэффициентининг модули К=К(ω)— занжирнинг амплитуда — частотавий ёки час- тотавий характеристикаси деб, аргументи — φ = φ (ω) - эса, занжирнинг фазавий характеристикаси деб ата­лади.
Занжирнинг частотавий характеристикаси занжир- дан гармоник бўлмаган тебраниш ўтганда унинг таш­кил этувчиларининг амплитудалари қандай ўзгари- шини кўрсатади. Бу ўзгаришлар частотавий бузилишлар деб юритилади.
Занжирдан гармоник бўлмаган тебраниш ўтганда ташкил этувчиларнинг фазавий муносабатлари қандай ўзгаришини унинг фазавий характеристикаси ифода- лайди. Бу ўзгаришлар фазавий бузилишлар дейилади.
Занжирда содир бўладиган частотавий ва фазавий бузилишлар биргаликда чиқиш сигнали шаклининг ўзгаришига сабабчи бўлади.


Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish