Онвектив иссиқлик алмашиниш


Иссиқлик жараёнларининг ҳаракатлантирувчи кучи



Download 104,5 Kb.
bet3/4
Sana11.03.2022
Hajmi104,5 Kb.
#490033
1   2   3   4
Bog'liq
Иссиқлик алмашиниш асослари

Иссиқлик жараёнларининг ҳаракатлантирувчи кучи

Муҳитлар температураси ўртасида бирор фарқ бўлгандагина иссиқлик температураси юқори бўлган муҳитдан температураси паст бўлган муҳитга ўтади. Бундай температуралар фарқи иссиқлик алмашиниш юзаси бўйлаб ўзгаради, яъни улар бир хил ийматга эга бўлмайди. Шу сабабли иссиқлик алмашиниш жараёнларини ҳисоблашда ўртача температуралар фарқи tґР деган тушунча ишлатилади. Муҳитларнинг ўртача температуралар фарқи иссиқлик алмашиниш жараёнларининг ҳаракатлантирувчи кучи деб юритилади.





Суюқликлар температураларининг иссиқлик алмашиниш юзаси бўйича ўзгариши муҳитларнинг ўзаро йўналишига боҲлик ( - расм). Иссиқлик алмашиниш аппаратларида иссиқ ва совуқ суюқликлар ўзаро параллел ( - расм, а), қарама-қарши ( - расм, б) ёки ўзаро кесишган ( - расм, в) бўлиши мумкин.





Булардан ташқари амалда иссиқлик ташувчи агентларнинг анча мураккаб схемалари ҳам учрайди ( - расм, е, ж). Иссиқлик ташувчи агентларнинг йўналиши бир ёки қарама-қарши томонга йўналган бўлганда ( - расм), ўртача температуралар фарқи қуйидаги тенглама билан топилади:
бу ерда tКА ва tКИ - иссиқлик алмашиниш аппаратининг четларидаги температураларнинг катта ва кичик фарқлари. Температураларнинг бу фарқлари қуйидагича аниқланади:
tКА = t1 - t2; tКИ = t’’1 - t’’2;
ёки
tКА = t’’1 - t2; tКИ = t1 - t’’2,

Агар tКА/tКИ < 2 бўлса, ўртача температуралар фарқи қуйидаги тенглама билан топилади:


Бундай ҳисоблашда хатолик 4% дан ортмайди.


( ) тенгламадан кўриниб турибдики, агар tКА = 0 ва tКИ = 0 бўлса, унда tґР = 0; агар tКА= tКИ бўлса:
tґР = tКА = tКИ
Агарда иссиқлик ташувчи агентлардан бирининг температураси юза бўйича ўзгармаса (тўйинган буғнинг конденсацияланиши, сукликнинг қайнаши), бундай шароитда tґР нинг қиймати ( ) ёки ( ) тенгламалар бўйича ҳисобланади.
Агар иссиқлик ташувчи агентларнинг йўналиши ўзаро кесишса, ўртача температуралар фарқи қуйидаги тенглама билан топилади:

бу ерда t - муҳитларнинг температуралари нисбатига боғлиқ бўлган коэффициент. Бу коэффициент қиймати тегишли адабиётларда келтирилади.





Download 104,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish