Нефть ва газни қайта ишлаш жараёнлари ва ускуналари Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий ўқув юртлари бакалавриатининг «Нефть ва нефть-газни қайта ишлаш технологияси»


СУЮҚЛИКЛАРНИ ЭКСТРАКЦИЯЛАШНИНГ ТЕЗЛИГИ



Download 33,45 Mb.
bet133/215
Sana19.04.2023
Hajmi33,45 Mb.
#930505
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   215
Bog'liq
K OKONCHATELNIY дарслик

15.5. СУЮҚЛИКЛАРНИ ЭКСТРАКЦИЯЛАШНИНГ ТЕЗЛИГИ
Суюқликларни экстракциялашда иккита суюқ фаза ўртасида модда алмашиниш жараёни юз беради, ажратиб олиниши лозим бўлган компонент битта суюқликдан иккинчисига ўтади. Фазалар ўртасидаги контакт юзасини кўпайтириш учун суюқликлардан бири майда томчиларга ажратилади. Бунда битта суюқлик экстракторнинг ҳажми бўйича (ёки контакт мосламасининг устида) узлуксиз ёки яхлит жойлашган бўлади, иккинчи суюқлик эса томчи ҳолида бўлади. Биринчи суюқлик яхлит ёки дисперсион фаза деб, томчи ҳолидаги суюқлик эса дисперс фаза деб юритилади.
Турғун режимда биринчи фазадан иккинчи фазага ўтган модданинг миқдори М, модда ўтказишнинг умумий тенгламасига асосан, фазаларнинг контакт юзаси Ғ га ва ўртача ҳаракатлантирувчи куч (∆Уўр ёки ∆Хўр) га тўғри мутаносиб бўлади:


М = КуF∆Уўр ва М = КхF∆Хўр .


Ушбу тенгламалардаги модда ўтказиш коэффициентлари қуйидаги тенламалар орқали аниқланади:
; (15.4)
ва
; (15.5)
бу ерда βD ва βС – дисперс ва яхлит фазалар учун модда бериш коэффициентлари; m – тарқалиш коэффициенти.
Экстракция жараёнида томчиларнинг сферик юзаси модданинг тарқалиши учун контакт юза вазифасини бажаради. Томчи ичидаги ва яхлит фазадаги гидродинамик шарт-шароитлар турлича бўлади, албатта. Шу сабабдан дисперс ва яхлит фазалардаги модда бериш жараёнларини бир хил тенгламалар орқали ифода қилиш мумкин эмас.
Дисперс фазани майда томчиларга айлантиришда ҳосил бўлган томчиларнинг шакли ва ўлчамлари турлича бўлиши мумкин, шу сабабдан молекуляр ва конвектив диффузиялар орқали тарқалган моддаларнинг нисбатлари хам ҳар хил бўлади. Майда томчилар учун (Re < 1) керакли модда асосан молекуляр диффузия ёрдамида тарқалади. Бундай ҳолатда модда ўтказиш жараёнининг тезлиги асосан томчи ичидаги диффузион қаршилик орқали аниқланади ва Ку ≈ βD деб олинади.
Кичик ва ўртача ўлчамли томчилар учун (Re < 200) модда бериш коэффициенти βD ни аниқлаш учун қуйидаги тенгламадан фойдаланиш мумкин:
(15.6)
ва Re > 200 бўлганда:
. (15.7)


бу ерда , , – дисперс фаза учун Нуссельт, Пекле ва Прандтл диффузион мезонлари; d – томчи диаметри; γD – дисперс фазанинг кинематик қовушоқлиги; WН фазанинг нисбий тезлиги; μD, μС дисперс ва яхлит фазаларнинг динамик қовушоқлиги; DD дисперс фазадаги молекуляр диффузия коэффициенти.
Томчилар ичида циркуляция бўлмаган шароитда (яъни томчиларнинг диаметри кичик бўлганда) яхлит фазадаги модда бериш коэффициенти βС ни ҳисоблаш учун қуйидаги тенглама тавсия этилган:
, (15.8)
бу ерда , – яхлит фаза учун Нуссельт ва Прандтл диффузион мезонлари; γС – яхлит фазанинг кинематик қовушоқлиги; DС – яхлит фазадаги тарқалаётган модданинг молекуляр диффузия коэффициенти.
Агар тарқалиш коэффициенти m >> 1 ва томчининг диаметри анча катта бўлганда (Re >> 200), модда ўтказиш жараёнининг тезлиги яхлит фазадаги диффузион қаршилик орқали аниқланади. Бундай ҳолат учун КХ≈βС деб олинади.



Download 33,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   215




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish