Нам ҳавонинг энтальпияси. Нам ҳавонинг энтальпияси I (Ж/кг қуруқ ҳаво) қуруқ ҳаво энтальпияси билан шу нам ҳавода бўлган сув буғининг энтальпияси йиғиндисига тенг:
I = Сқҳ t + хiўб , (16.3)
бу ерда Сқҳ – қуруқ ҳавонинг солиштирма иссиқлик сиғими, Ж/кг·К; t – ҳаво ҳарорати, 0С; iўб – ўта қиздирилган буғнинг энтальпияси, Ж/кг.
Ўта қиздирилган буғнинг энтальпияси iўб (Ж/кг) термодинамикада қуйидаги тенглама орқали топилади:
iўб = r + Cб t , (16.4)
бу ерда r = 00С даги буғнинг энатальпияси; r = 2495·103 Ж/кг; Сб – буғнинг солиштирма иссиқлик сиғими, Сб = 1,97·103 Ж/(кг·К).
Агар қуруқ ҳавонинг солиштирма иссиқлик сиғимини 1000 Ж/(кг·К) га тенг деб олинса, (16.3) тенгламани қуйидагича ёзиш мумкин:
I = 1000 + х (2493 + 1,97 t) ·103 Ж/кг қуруқ ҳаво. (16.5)
Демак, нам ҳавонинг иссиқлик ушлаши (энтальпияси) нам сақлаш х ва ҳарорат t га боғлиқ бўлиб, нам ҳаво таркибида бўлган қуруқ ҳавонинг 1 кг миқдорига нисбатан олинади.
16.3. НАМ ҲАВОНИНГ ҲОЛАТ ДИАГРАММАСИ
Нам ҳавонинг асосий хоссалари техник ҳисоблашлар учун зарур бўлган аниқлик билан I–х диаграммаси ёрдамида топилиши мумкин. Бу диаграмма Л.К. Рамзин томонидан 1917 йили таклиф қилинган. I–х диаграммасини тузишда босимнинг қиймати ўзгармас деб олинган, яъни Р=745 мм симоб устуни (99 кПа га яқин). Диаграмманинг асосий ўқлари оралиғидаги бурчак 1350 га тенг (16.1-расм). Асосий ўқларга нам ҳавонинг иккита асосий хоссалари – энтальпия I (Ж/кг қуруқ ҳаво ва нам сақлаш х (кг/кг қуруқ ҳаво) жойлаштирилган. Диаграммадан фойдаланиш қулай бўлиши учун нам сақлашнинг қийматлари ёрдамчи горизонтал ўққа жойлаштрилган. Бунда I=сonst чизиқлар ордината ўқига нисбатан 1350 бурчак билан маълум масштабда жойлаштирилган. х = const чизиқлар эса ёрдамчи абсцисса ўқига перпендикуляр қилиб жойлаштирилган.
16.1-расм. Нам ҳавонинг I-х диаграммаси.
I-х диаграммасига асосий чизиқлардан ташқари қуйидаги чизиқлар ҳам жойлаштирилган: ўзгармас ҳарорат чизиқлари ёки изотермалар (t=соnst), ўзгармас нисбий намлик чизиқлари φ = соnst; нам ҳаводаги сув буғининг парциал босими чизиғи. φ = 100% чизиғи диаграммани икки қисмга бўлади. Бу чизиқнинг тепа қисми диаграмманинг иш юзаси деб аталади ва у тўйинмаган нам ҳавога тўғри келади. Тўйинмаган нам ҳаво қуритувчи агент сифатида ишлатилади. φ = 100% чизиғининг пастки қисмида жойлашган юза сув буғи билан тўйинган ҳавога тўғри келади ва қуритгичларни ҳисоблашда ишлатилмайди.
Ҳарорат 99,40С га етганда тўйинган буғнинг босими ўзгармас барометрик қиймати (Р=745 мм симоб устуни) га тенг бўлиб қолади, натижада нисбий намлик φ ҳароратга боғлиқ бўлмайди. Бундай шароитда φ намлик сақлаш х каби амалий жиҳатдан ўзгармас қийматни эгаллайди. Шу сабабли t = 99,40С бўлганда φ = соnst чизиғи кескин бурилади ва юқорига вертикал бўйлаб йўналади.
I-х диаграммаси ёрдамида нам ҳавонинг исталган иккита хоссаси бўйича унинг ҳолатини белгиловчи нуқта (масалан, А нуқта) топилади, сўнгра бу нуқта ёрдамида нам ҳавонинг қолган хоссаларини аниқлаш мумкин. Нам ҳаводаги сув буғининг парциал босими чизиғи диаграмманинг пастки қисмига жойлаштирилган. Агар диаграммада нам ҳавонинг ҳолатини белгиловчи нуқта маълум бўлса, сув буғининг парциал босими қиймати РА ни аниқлаш мумкин.
I-х диаграммасида нам ҳаво билан боғлиқ бўлган исталган жараёнларни тасвирлаш мумкин: а) иситиш ва совитиш; б) ҳавонинг энтальпияси ўзгармас пайтда нам материал билан ўзаро таъсир этиш; в) турли кўрсатгичларга эга бўлган иккита ҳаво оқимларини аралаштириш; г) буғ-ҳаво аралашмасидаги сувни конденсациялаш ва ҳоказо.
Do'stlaringiz bilan baham: |