Microsoft Word олма касалликлари документ Microsoft Office Word docx


МЕВАЛИ ДАРАХТЛАР КЎЧАТЗОРЛАРИДА УЧРАЙДИГАН



Download 0,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/20
Sana24.02.2022
Hajmi0,63 Mb.
#223414
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
ОЛМА КАСАЛЛИКЛАРИ Документ Microsoft(1)

МЕВАЛИ ДАРАХТЛАР КЎЧАТЗОРЛАРИДА УЧРАЙДИГАН 
КАСАЛЛИКЛАР БИЛАН КУРАШ ЧОРАЛАРИ 
Мевали, ёнғоқ мевали ва бошқа дарахтларнинг кўчатлари ва ёш 
ниҳоллари касалликларга жуда чидамсиз бўлиб, кўчатзорда ўстириш даврида 
улар ҳар хил касалликлар билан зарарланади. Баъзи кучли зарарланган 
ниҳоллар нобуд бўлади, соғайиб кетганлари эса заиф, яхши ўсмаган ва 
кўчириб экишга ярамайдиган (стандартга тўғри келмайдиган) бўлиб қолади. 
Кўчатлар ётиб қолиши ва чириши, ун-шудринг, илдиз бўғзининг бактериал 
рак ва бошқа касалликларнинг қўзғатувчилари билан зарарланиши туфайли 
ҳар хил мевали, ёнғоқ мевали ва бошқа дарахтлар ниҳолларининг одатда 5-10 
фоизи, баъзи сернам мавсумларда эса 80 фоизгачаси ёки ундан ҳам кўпроғи 
нобуд бўлади ёки кўчириб экишга яроқсиз бўлиб қолади..
Кўчатзорларда зарар етказадиган касалликлар қаторига қуйидагилар 
киради. Экилган уруғлар ва қаламчалар чириши, кўчат ва н и ҳ о л л а р ё т и 
б қ о л и ш и ва чириши (қўзғатувчилари асосан Fusarium spp., баъзан 
Alternaria, Rhizoctonia, Phytophthora ва Pythium туркумларига мансуб 
замбуруғлар) барча мевали дарахтларга катта зарар етказади.
У н – ш у д р и н г (қўзғатувчилари Podosphaera leucotricha, P. 
oxycanthae, Sphaerotheca pannosa турлари ва уларнинг махсус формалари) 
олма ниҳолларини жуда кучли, нок, беҳи, данакли мевали дарахтлар 
ниҳолларини анча кучли зарарлайдиган хавфли касалликдир. Ўзбекистонда 
нок ва беҳи кўчатлари ф а б р е о з д о ғ л а н и ш (қўзғатувчи Fabraea 
maculata, анаморфаси Entomosporium maculatum) билан кучли зарарланади.
Қ о р а р а к (қўзғатувчиси Botryosphaeria obtusa, анаморфаси 
Sphaeropsis malorum) ҳам олма ниҳолларида кўпроқ учрайди, баъзан бошқа 
уруғли ва данакли мевали дарахтлар ниҳолларини зарарлаши мумкин. Ц и т о 
с п о р о з билан зарарланган ёш ўрик ва шафтоли ниҳоллари қуриб қолиши 
мумкин. Кўчатзорларда барча мевали дарахтлар ва буталар, ток, резавор 
мевали ўсимликларнинг кўчатлари ва ниҳолларида учрайдиган энг жиддий 


касалликлардан бири и л д и з б ў ғ з и н и н г б а к т е р и а л р а к
касаллигидир (қўзғатувчи Agrobacterium tumefaciens). Фақат битта ушбу 
касаллик туфайли 5-10 фоиздан 70-80 фоизгача ниҳоллар яроқсизга (бракка) 
чиқарилиши мумкин. Олма боғлари олдин олма бўлган ерга экилганида ҳам н 
и ҳ о л л а р ў т а з а и ф б ў л и б қ о л и ш и ва баъзилари қуриб қолиши 
мумкин; касаллик сабаблари – биотик, абиотик ва эдафик факторлар 
комплекси ҳисобланади. Данакли мевали дарахтлар ниҳолларига ҳар хил 
яланғочхалтачали замбуруғлар қўзғатадиган касалликлар (ш а ф т о л и б а р 
г л а р и б у р а л и ш и ва б.) ҳам муайян даражада зарар етказиши мумкин. 
Кўчатхоналарда цитрус экинлари ниҳолларига и л д и з б ў ғ з и чириши, 
камроқ даражада унаётган уруғлари ва тупроқдан ҳали чиқмаган майсалари 
чириши (қўзғатувчилар Phytophthora parasitica ва P. citrophthora) ва и л д и з
ч и р и ш и касалликлари (қўзғатувчи Rhizoctonia solani) катта зарар 
етказади. А л ь б и н и з м (қўзғатувчи Alternaria alternata) билан 
зарарланган, янги униб чиққан цитрус ниҳолларининг айрим қисмларида ёки 
барча жойларида хлорофилл ҳосил бўлмайди, тўла альбинос ниҳоллар нобуд 
бўлади. 
Юқорида кўрсатилган деярли барча касалликлар ёши катта мевали 
дарахтларни ҳам зарарлайди. Уларнинг қўзғатувчиларининг белгилари, 
касаллик ривожланиши ва уларга қарши кураш чоралари ҳақидаги 
маълумотлар олдинги, ушбу касалликлар баён қилинган бўлимларда 
келтирилган.

Download 0,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish