Матн мухаррирлари билан ишлаш


Матнли маҳлумотларни саралаш



Download 0,91 Mb.
bet3/4
Sana22.02.2022
Hajmi0,91 Mb.
#97838
1   2   3   4
Bog'liq
МАТН МУХАРРИРЛАРИ БИЛАН ИШЛАШ 1

Матнли маҳлумотларни саралаш.
Word дастурида матнли маҳлумотларни алфавит бўйича саралаш мумкин. Бунинг учун дастлаб сараланиши керак бўлган матн бўлаги белгиланади ва сўнгра менюнинг Таблица бўлимидан Сортировка буйруғи танланади. Экранда қуйидаги мулоқат ойнаси пайдо бўлади



Расм.8.2

Матнни саралашни ускуналар мажмуасидан белги ёрдамида ҳам бажариш мумкин. Мисол тариқасида қуйидаги матн


Абдуллаев Амин
Собиров Акбар
Алиев Собир
Низомов Мансур
Ярашев Одил

саралангандан кейин қуйидаги кўринишни олади:


Абдуллаев Амин
Алиев Собир
Низомов Мансур
Собиров Акбар
Ярашев Одил
Матнни устунлар(колонкалар)га бўлиш. Газета ва баҳзи китоблар(асосан луғат ва энциклопедиялар)да маълумотларни бир нечта устунларга бўлиш керак бўлади. Бунинг учун дастлаб устунларга бўлинадиган матн қисми белгиланади ҳамда менюнинг Формат бўлимидан Колонки буйруғи танланади ва экранда қуйидаги мулоқат ойнаси пайдо бўлади(7-расм).


Расм.8.3. Матнни устунларга бўлиш ойнаси.


Мулоқат ойнада Число колонок бўлимида устунлар сони киритилади. Разделитель тугмачаси устунлар ўртасига вертикал чизиқлар чизади. Ширина и промежуток бўлимида устунлар ўлчами ва улар орасидаги интерваллар қиймати киритилади. Агар Колонки одинаковой ширинқ дарчаси активлаштирилса, у ҳолда барча устунлар ва улар орасидаги интерваллар бир хил кенгликда бўлади. Применить бўлимида матннинг қайси қисмини устунларга бўлиш кераклилиги кўрсатилади. Қуйида киритилган матннинг 5 та устунга бўлингани келтирилган.



4. Саҳифаларни ажратиш.


Энг муъими нима учун бу амал керак. Кўпроқ бу амал кўп бўлимли ҳужжатлар яратишда керак бўлади. Масалан, битта саҳифага икки боб матни тушса, бу ҳолда иккинчи бўлим матнини бошқа саҳифага ўтказиб олиш керак. Саҳифа яратиш амали бўлимларни бўлиб бошқа саҳифага ўтказиб беради. Шуниси ҳам қулайки, энди биринчи бобга матн қўшилса ҳам иккинчи боб доим янги бетдан бошланади.

Расм.8.4
Демак, саҳифларни ажратиш учун менюнинг Вставка -> Разрыв бўлимлари танланади. Эслатма, албатта, амални бажаришдан олдин курсорни керакли (бўлинадиган) жойга қўйиш керак.



«Разрыв» мулоқот ойнасида ажратишнинг турлари мавжуд. Янги бетдан ёзишни бошлаш учун «новую страницу» ҳолати белгиланади ва ОК тугмаси чертилади.

Расм.8.5
Ажратиш белгисини кўриш ёки уни топиб ўчириш учун кўринмас белгилар режимини ёқиш керак Кўринмас белгиларни кўриш режимида ажратиш белгиси қуйидагича кўринади:
Ҳужжатнинг бутунлигини, мундарижа ва бетларга бўлинишини таoминлаш учун ҳамма бўлимлар битта файлда жойлашиши керак. Кўпинча ҳужжат ҳар хил кўринишдаги саҳифлардан иборат бўлиши мумкин. Бундай ҳужжатларни ҳосил қилиш учун бўлимлардан фойдаланилади. Масалан, мана шундай кўринишда ҳужжат саҳифалари жойлашиши мумкин:

Расм.8.6
Албатта, бу энг содда мисол. Word дастурида бир нечта саҳифалар бир хил форматда бўлиши мумкин. Ҳар бир бўлим учун алоҳида – алоҳида параметрлар ўрнатиш мумкин (12 – Дарс «Саҳифа параметрлари»ни ўқинг). Бўлимларда параметр ўзгаришлари (матн форматлари, жойлашиши) бошқа бўлимларга таoсир этмайди. Ҳужжатни бўлимларга ажратишдан матн қисмини бошқаларига боьланиб қолмаслигини таoминлаш мақсадида фойдаланилади.
Янги бўлим ҳосил қилиш учун ажратиладиган жойга курсорни ўрнатиб, Вставка -> Разрыв бўлимини танланг. Ҳосил бўлган мулоқот ойнасида «Новый раздел» қисмидан «Со следуюўей страницқ» ҳолатини танланг ва ОК тугмасига чертинг.

Расм.8.7
Кўринмас белгиларни кўриш режимида саҳифа бўлинишини кўриш мумкин. У қуйидагича кўринади:
Шу билан бир каторда ускуналар ойнасида асосий уринни “Формат” менюси “Стиль” буйруги вазифасининг асосий кисмини бажариш мумкин булган очилувчи стилли форматлаш руйхати эгаллайди. Бу тугмалардан фойдаланиб:

Автоматик ҳолда бўлим, боб ва бошыаларнинг мундарижасини тузиш учун турли даражадаги сарлавҳа усулларидан фойдаланилади. Сарлавҳа усулларини эса матн киритишда берилиши тавсия этилади. Матнга бирор усулни бериш учун ёзувни белгилаш керак (курсорни матн ичида жойлаштириш ҳам кифоя) ва ускуналар панелидан керакли усулни танлаш лозим.

Расм.8.9
Усулларни щчириш учун матнни белгилаб, усуллар майдонидан «обычный» ҳолати танлаш зарур.
Усулларни қайта щрнатиш ҳам мумкин, бунинг учун бошқа ёзув усулини танлаш керак (бунда ёзув мундарижадаги щрнини щзгартиради).
Ёзувни форматланг. Қайта усул щрнатинг. Ахборот ойнаси чиқади.

Расм.8.10
Белгиланган қисм жорий усул учун намуна ҳолати ёқилганлигига ишонч ҳосил қилиб, ОК тугмасига чертинг. Шу усулдаги барча ёзувлар ҳолати автоматик тарзда ўзгаради.


Расм.8.11


Сноска қўйиш учун Ссылки


вкладкасидан қуйидаги расмда кўрсатилганидек Вставить сноску буйруғи оркали амалга оширилади.

Download 0,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish