Ma'ruza matni doc


Кукрак тожлилар катта туркуми



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   99
Bog'liq
zoologiya

Кукрак тожлилар катта туркуми ўз ичига учувчи қушларни олади. 35 
туркумга эга: товуқсимонлар, ўрдаксимонлр, ғозсимонлар, лайлаксимонлар, 
каптарлар, булдуруқлар (чўл-дашт қушлари - қорабовур, оқ бовур, саджа ва 
ҳоказо), турналар, тувалоқлар, лойхўраклар (қошқолдок ва бошқалар), курак 
оёқлилар ёки соқа қушлар, йиртқичлар, тунги йиртқичлар ёки япалоқ қушлар 
(қулоқли япалоқ қуш – бойуғли ва ҳоказо), кўк қарғасимонлар (кўк қарға, сассиқ 
попушак ва ҳакозо), қизилиштонлар, чумчуқсимонлар ва ҳакозолар. 
Қушларнинг экологияси. Яшаш жойларига кўра қушлар ўрмон-бута 
қушлари, ботқоқлик қушлари, чўл-саҳро қушлари, сув ҳавзалари қушлари каби 
экологик гуруҳларга бўлинади. Ривожланиш усулларига кўра улар жиш 
жўжалилар ва жўжалиларга, уя қуришларига кўра очиқ уя қурувчилар ва яширин 
уя қурувчиларга, озиқланишига кўра йиртқичлар, балиқхўрлар, ҳашаротхўрлар, 
қонхўрлар, мевахўрлар гуруҳларига ажратилади. Булардан ташқари барча 
қушлар ўтроқ қушлар, кўчиб юрувчи, келиб - кетувчи қушлар гуруҳларига 
бўлинади. 
12.4 - савол.Сут 
эмизувчилар 
синфининг умумий тавсифи, 
систематикаси. 
Сут эмизувчилар синфи 
у
муртқалиларнинг энг юқори даражада 
ривожланган синфи бўлиб ҳисобланади. Нерв системасининг прогрессив 
тараққиёти, эндотермлилик, терида жун қопламини пайдо бўлиши, тирик 
туғишга ўтиш ва ўз болаларини сут билан боқиш туфайли сут эмизувчилар 
қуруқликда яшовчи рептилиялар билан рақобатликда ғалаба қозонишган ва ер 
юзида турли яшаш муҳитларини ишғол қилишга эришган.
Тана қоплами сут эмизувчилар териси кўп қаватли эпидермис ва 
кориумдан тузилган. Тери эпидермисининг устки шох қавати тирик янги 
ҳужайралар билан алмашиниб туради. Кориум ипсимон бириктирувчи 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


тўқимадан тузилган бўлиб, унинг чуқур қатламлари ёғ ҳужайраларига эга. 
Шунингдек тери қаватида терморегуляция вазифасини ўтовчи тер безлар ҳам 
мавжуд. Барча сут эмизувчиларда ўзгарган тер безлари бўлмиш сут безлари 
пайдо бўлган. Сут эмизувчиларнинг териси нам тузилган.
Скелети бўйин, кўкрак, бел, думғаза ва дум қисмларга аниқ ажратилган. 
Бўйин умуртқаларининг сони доимий 7 та. Бўйин умуртқалари бош қисм билан 
амфибияларники сингари иккита энса буртма орқали бириккан. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish