Ma'ruza matni doc



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   99
Bog'liq
zoologiya

 
Қўшимча адабиётлар: 
1.И.А.Каримов “Ўзбекистон иқтисодий ислохатларни чуқурлаштириш
йўлида”. Тошкент 1995 й.
2. С.П.Богданов “Ўзбекистон ҳайвонлари”. Тошкент. 1993 й.
3. Ўзбекистон “Қизил китоби”. Тошкент 1988 й.
4. А.Қулмаматов «Умуртқасиз паразит ҳайвонлар» Т. 1988 й.
5.К.Самадов . «Умуртқасиз ҳайвонлар зоологияси» Тошкент, 1980 й 
 
Таянч иборалар
Ҳалқали чувалчанглар, аннелидлар, целома, простомиум, пигидиум, 
гомоном,сегмент, тери-мускул халта, нерв тугуни, қорин-нерв занжири , 
параподия, ёпиқ қон айланиш, метанефридия,гермофродит, трохофора, полихета, 
олигохета. 
6.1-савол. Халқали чувалчангларнинг келиб чиқиши, 
морфофизиологик тавсифи.
Ҳалқали чувалчанглар ёки анелидлар чувалчанглар гуруҳининг энг юқори 
даражада тараққий этган синфи бўлиб ҳисобланади.Уларда ясси ва бирламчи 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


тана бўшлиқли чувалчангларга нисбатан барча органлар системалари 
мураккаблашган ва янги органлар ривожланган.Уларнинг кўпчилиги денгиз ва 
океанларда чучук сув ҳавзаларида, қолганлари нам тупроқда эркин яшайди 
.Паразит турлари жуда кам. Бошқа ҳайвонлар: булутлар, қисқичбақалар билан 
симбиоз ҳолда хам яшовчилар турлари ҳам учрайди. 
Иккиламчи тана бўшлиқли чувалчангларнинг келиб чиқиши ҳақида фанда 
аниқ маълумотлар йўқ. Кўпчилик олимлар шу жумладан С.Е.Аваринцевнинг 
фикрича ҳалқали чувалчанглар қадимги трохофорасимон организмлардан келиб 
чиққан трохофорасимон организмлар эса турбелляриялардан келиб чиққан деган 
фикрга қўшиламиз. 
 
Тана шакли : кўпчилик турларда тана узунчоқ, чувалчангсимон 
тузилган.узунлиги 0.5 мм дан 3мм гача етиши мумкин, лекин кўпчилигида у 10-
150 мм ташкил қилади. Микроскопик шакллари анча кам учрайди.
Танасида одатда бош бўлими – простомиум мавжуд. Ундан кейин гавда 
кўп бир хил тузилган сегментлар ёки халқалардан иборат. Анал тешигига эга 
бўлган орқа қисми пигидиум деб юритилади. Бош бўлими денгизларда яшовчи 
кўп қиллиларда яхши ифодаланган ва унда хар хил тузилишга , шаклга эга 
бўлган пайпаслагичлар жойлашган. Чучук сувларда ва нам тупроқда яшовчи 
ҳалқалиларда бу бўлим жуда кам ифодаланган.Тана сегментлари бир-бирига 
ўхшаш, бундай сегментланишни гомоном сегментланиш деб юритилади. Тана 
сегментацияси нафақат ташқи томондан балки ички томондан ҳам ифодаланган. 
Хар бир сигмент (ҳалқа) бир-биридан махсус диссипемент пардаси билан 
тўсилган, барча ички органлар шу пардани тешиб ўтади.
Тери мускул халтаси юпқа кутикуладан ва уни остида жойлашган бир 
қаватли тери эпителиясидан ҳалқали ва бўйлама мускул қатламларидан 
тузилган, терида хар хил безлар мавжуд.Бўйлама мускул қаватининг ички 
томони иккиламчи тана-целомнинг махсус пардаси билан бўшлиқдан 
ажратилган. 
Нерв системаси анча мураккаблашган.Уни маркази ҳалқум яқинида 
жойлашган ва бир-бири билан туташган 2 та бош нерв тугунидан ташкил топган. 
Ичак остида уларнинг ҳар биридан йирик нерв томирлари чиқиб, тананинг ҳар 
бир сегментида тугун хосил қилади. Бу тугунлар эса бир-бири билан туташиб 
қорин нерв занжирини ташкил қилади. Тубан шаклларида марказдан чиқувчи 
иккала йирик нерв томирлари бир-биридан ажралиб туради, аммо ҳар сегментда 
ён нерв толаси билан туташиб нарвон шаклини олади. Бундай нерв система эса 
унча кучли марказлашмаган бўлиб, у одатда ясси ва бирламчи тана бўшлиқли 
чувалчангларнинг нерв системасини эслатади.
Халқалиларда барча нерв система тери эпидермасидан ажралган, тубан 
чувалчангларда эса у эпидермис билан бириккан. Қорин нерв занжирининг хар 
бири тугуни ўша халқада жойлашган органларнинг фаолиятини бошқаради.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish