Компьютер вируслари ва вирусга қарши воситалар


  Компьютер вирусларини таснифланиши



Download 271,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet5/25
Sana21.02.2022
Hajmi271,21 Kb.
#28189
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25
Bog'liq
kompyuter viruslari va virusga qarshi vositalar

2. 
Компьютер вирусларини таснифланиши 
Ҳозирги вақтда 60000 тадан ортиқ дастурли вируслар маълумдир. Уларни қуйидаги 
белгилар бўйича таснифлаш мумкин: 
а) яшаш муҳити бўйича; 
б) зарарлантириш усули бўйича; 
в) таъсир этиши бўйича; 
г) алгоритмнинг хусусиятлари бўйича; 
А) Яшаш муҳити бўйича вирусларнинг таснифлаши 

 
 
Вируслар 
Тармоқли Файлли Юкланадиган

Файлли

 
 

юкланадиган
 
Б) Зарарлантириш усули бўйича вирусларнинг таснифланиши 

Вируслар 

Резидентли Резидент 
 
бўлмаган 
 
В) Таъсир этиш даражаси бўйича вирусларнинг таснифланиши

Вируслар 
 
 
 

Хавфли Жуда хавфли Хавфсиз 
Г) Алгоритмларнинг хусусиятлари бўйича вирусларнинг таснифланиши
 
 
Яшаш муҳитига боғлиқ равишда вирусларни тармоқли, файлли, юкланадиган ва 
файлли-юкланадиган турларга бўлиш мумкин. 
Тармоқли вируслар турли компьютер тармоқлари бўйича тарқаладилар. Дискетадан 
эмас, балки локал ёки глобал тармоқдан тарқатиладиган бу вируслар бажарадиган 
Паразитли
Реплика-
торли
Троянли
Кўринмай-
диган
Мутант-
лар

Вируслар


дастурларни зарарлантирмайдилар. Улар ҳимоя қилишнинг тармоқ воситалари орқали 
кириб олиш учун мослашгандирлар ва тармоқда юқори тарқалиш тезлигига эгадир. 
Тармоқли вирусларнинг энг кенг тарқалган тури компьютер “чувалчанглари” 
ҳисобланади, улар дастурли коднинг “бошқа жинсли” қисми бўлиб, компьютер тармоғини 
барча участкаларида юқори тезликда тарқаладилар. 
Компьютер “чувалчанглари” тизимнинг жиддий бузилишларига олиб келмайди. 
Вирус “чувалчанг” сифатида Worm дастурини келтириш мумкин, у ўзининг нусхаларини 
тарқатиш учун ўзининг дастурли кодини Интернет тармоғи бўйича электрон хабарларга 
иловалар кўринишида жўнатади. Бу вирус бажариладиган НАРРУ99. ЕХЕ файлида 
жойлашади. 
Файлли вируслар асосан бажариладиган модулларга, яъни .СОМ ва .ЕХЕ 
кенгайтмаларга эга бўлган файлларга, тадбиқ қилинади. Файлли вируслар бошқа турдаги 
файлларга ҳам тадбиқ қилиниши мумкин, лекин бунда улар бошқаришни узатадилар, ва, 
демак, кўпайиш қобилиятини йўқотадилар. Файлли вируслар компьютердан компьютерга 
файлларда кўчиб ўтадилар ва юқори зарарлантириш хоссасига эга. 
Зарарланган дастурни ҳар сафар ишга туширилганда вируснинг ўз-ўзини нусхалаши 
бўлиб утади. 

Download 271,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish