Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


Биринчи жаҳон урушининг ўлка ҳаётига салбий таъсири



Download 1,05 Mb.
bet65/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

143.Биринчи жаҳон урушининг ўлка ҳаётига салбий таъсири. 1914 йил 1 августда давлатларнинг гуруҳи: Антанта, Англия, Франция ва Россия 3-лар иттифоқи Германия, Австрия, Венгрия ва 1915 йил Антанта тарафига ўтгач Италия ўртасида биринчи жаҳон уруши бошланди, Россия урушга тайёр эмасди. Армия сафарбар этилмаган хўжалик ҳарбий йўлга ўтказишганди.ўқ-дорилар етишмаслиги билиниб турар эди, урушни биринчи йилларидаёқ Россия қатор оғир мағлубиятларга учраган армия уруш давомида қишлоқ хўжалиги вайрон бўлди.Экин майдонлари анча қисқариб кетди.Қишлоқда эса ишловчи кишилар етишмас бутун хўжалик алоқалари издан чиқан Россия иқтисодиёти уруш ва бундай ҳаракатларга кўламдаги ҳарбий ҳаракатларга тайёр эмасда.1915 йилдан бошлаб Туркистонда пахтага ўзгармас давлат нархлари жорий этилди.Бу нарх пахтакорларнинг етиштиришга қиладиган харажатларни қоплай олмасди.1916 йилда пахтага айрибошланадиган буғдой нархи 400% кўпайди. Пахта нархи эса 50% кўтарилди холос. Уруш олиб бориш учун кўнгили бадаллар тўлаш мажбурияти юкланди. Бадаллар ҳар бир уй ёки оила ўтовдан олинадиган мажбурий солиқлардир бу солиқлар оддий халқ учун оғир юк эди. Уруш давомида аҳолига қўшимча солиқлар ва натурал мажбуриятлар ҳам юкланди. Туркистонда бу мажбуриятлар бутун мустамлака хўжалигини чуқур таназзулга олиб келди. Пулнинг қадрсизланиши, бажариб бўлмас солиқлар ва судхўрлар зўравонлиги шартлари халқ азоб-уқубатларини ҳаддан ошириб юборган эди. Уларнинг бутун хўжалиги тамомила заволга юз тутди бу эса иқтисодиётганинг узил-кесил барбод бўлиши хафини туғдирди. Деҳқонлар ерларни арзон гаровга сотиб юборди. Натижада деҳқонларнинг 50%дан зиёди ерсиз зироатларга айланди.
144.1916 йилги халқ қўзғолони ва унинг хусусияти. 1914-1916 йилларда Чор маъмурларининг жахон уруши бахонасида миллий мустамлакачилик зулми ва истибдодини кучайтирганликлари муносабати билан Туркистон халклари курашга янада фаолрок тортилганлар. 1916 25 июнда Рус подшоси Николай-2нинг «Салтанатдаги бегона халклар эркак ахолисини харакатдаги армия районларида харбий иншоатлар ва шунингдек давлат мудофаси учун зарур булган бошка хар кандай ишларга жалб килиш» хакидаги фармонга биноан Туркистон улкасидаги рус булмаган 19 ёшдан 43 ёшгача булган жами 250 минг фукарони фронт оркасидаги кора ишларга сафарбар килиш кузда тутилган эди. Мардикорликка олишнинг бутун огирлиги мехнаткаш табакалар зиммасига тушар эди. Уларнинг руйхатларини тузиш Волост бошкарувлари, оксоколлар ва элликбошиларга юклатилган эди. Улар бундан уз манфаатлари йулида фойдаландилар. Махаллий маъмурлар катта поралар эвазига бойлар ва амалдорлар, тураларнинг болаларини мардикорликдан колдирар, купрок камбагал оилаларнинг фарзандларини руйхатга кушиб куяр эдилар. Чоризм мустамлака зулми сиёсатига карши курашнинг юксак чуккиси Жиззах кузголони булди. Бу кузголон халк курашига айланди ва бутун Туркистон буйича ёйилди. Кузголон шафкатсизларча бостирилди. Катнашчилардан 3000 мингдан ортик киши судга берилиб, улардан 347 таси осиб улдиришга хукм килинган.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish