112.Амир Темур вафотидан кейин империянинг парчаланиши. Амир Темурнинг 1405 йининг 18 февралида вафот этганлиги билан темурий шахзодалар уртасидпа тож-тахт талашиб узаро курашлар авж олди. Бу хол юрт тинчлиги, фукаро осойишталигининг бузилиши, мамлакат парокандалигининг кучайишига олиб келди. Бир неча йил тухтовсиз давом этган бундай самарасиз уруш-низолар натижаси уларок, бир канча темурий шахзодалар, шу жумладан, валиахд Пирмухаммад интиком топди, кудратли салтанат ларзага келди ва у парчаланиш сари юз тутди. Амир Темур вафотидан сунг тожу-тахт учун давом этган 5 йиллик уруш якун топиб, 1409 йилнинг бахорида Шохрух Мовароуннахрни тулик эгаллаб, уни угли Улугбекка топширади. 1428 йилда Абулхайрхон бошчилигида Дашти Кипчокдаги узбеклар давлати билан куп бор тукнашувларга тугри келди. Бунинг окиюатида Мовароуннахрнинг парчаланиш ва заифлашиш жараёни юз берди. Таркокликнинг кучайиши ва хокимликка даъвогарларнинг узаро тухтовсиз урушлари шайбонийларнинг Туркистонга хужуми учун зарур шарт-шароитлар яратди. Шайбонийхон ХУ аср охирларида Туркистонга бир неча бор юришлар килиб Утрор, Саброн, Ясси шахарларини босиб олди. Шайбонийхон Бобурни енгиб, 1503 йилда Сирдарёнинг юкори окимига караб юрди ва Тошкент, Шохрухия, 1504 йилда эса Фаргонани ишгол килди. Шу тарика Шайбонийхон Туркистоннинг катта кисмини эгаллаб, Самаркандни узига пойтахт килиб олди.
113.Темурийлар даврида хўжалик ва маданий ҳаёт. ХУ асрнинг П ярми ва ХУ1 аср бошларида мамлакат сиёсий, иктисодий хаётида тархонлар аста-секин сиёсий майдондан тушиб, уларнинг урнига ХУ1 аср урталаридан мусулмон рухонийлари - Жуйбар шайхлари давлат идора ишларида кенг куламда сиёсий таъсирини утказа бошладилар. Сулоларнинг алмашиб туриши, харбий юришлар, экин ва бог-рогларнинг вайрон килиниши мехнаткаш халкнинг ижтимоий ва иктисодий ахволига таъсир килмай колмади. Хукмрон табака намояндалари ва харбий бошликлар имтиёзли мавкеларга эга эдилар. Уларга алохида "юрт", бутун-бутун туманлар мулк килиб бериларди. Бу мамлакат иктисодий ва хужалик хаётини тушкунликка олиб келди. Шайбонийхон ва Абдуллахонлар замонида амалдорларнинг узбошимчаликлари мумкин кадар чекланган эди. Шайбонийхон хокимиятни мустахкамлаб олгандан сунг мамлакат хужалик хаётини тартибга солишга интилди. 1507 йилда пул ислохоти утказилди. Кумуш тангалар зарб этилди. Ип-газлама тукиш кенг ривожланди. Четга куплаб махслотлар чикарилган. Пахта экилган. Ипакчилик билан шугулланган. Давлат ер эгалиги, Мулкий ер эгалиги, Мулки хурри холис ва вакф ерлари мавжуд булган. Ер-сув мулклари юртларга булиниб, уларни хон уруглари ёки узбек кабила мулкдорлари идора килганлар. Юртлар суюргол деб аталган
Do'stlaringiz bilan baham: |