Қишлоқ хўжалик экинларини зараркунандалари, касалликлари ва уларга қарши кураш чоралари



Download 3,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/39
Sana30.06.2022
Hajmi3,13 Mb.
#720698
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39
Bog'liq
module zashita rasteniy

Кураш чоралари.
Агротехник тадбирлар

ғўзани чидамлилигини оширишга имкон берадиган 
тадбирлар(NPK ўғитлар эритмаси билан ғўзани озиқлантириш, бегона ўтларга 
қарши кураш ва қатор ораларига ишлов бериш. 
Биологик усул:
беда қандаласи личинкаларига қарши олтинкўз энтомофагининг 
3-4 кунлик тухумларидан 1:10; 1:20 нисбатларида (кушанда:зараркунанда) 10 
кун оралатиб 2 марта чиқарилади. Зарурият бўлган майдонларга олтинкўз 
тухумидан 500-1000 тагача чиқариш давом эттирилади. 
1.3- расм. Ўргимчаккана.
1.4-расм. Оққанот 
имагоси.
1.5-расм. Беда 
канадаласи имагоси.


6
Ғўзанинг кемирувчи зараркунандалари
Кузги тунлам
- Ўзбекистонда кенг тарқалган бўлиб, унинг қуртлари 34 та оилага мансуб бЎлган юзлаб 
тур ўсимликларга зарар етказади. Капалакларнинг олдинги қаноти сарғиш кулранг, орқа қаноти тўқ 
томирли оқ тусда. Олдинги қанотининг асосига яқин жойда понасимон қорамтир доғи, марказда 
юмалоқ, ундан бироз юқорироқда буйраксимон доғи бор. Қуртлари 5 та ёшни бошдан кечиради. 5 
ёшлик қуртлик фазасида тупроқнинг 5-15 см чуқурликда қишлайди. (1.6 расм). Капалаклари ўртача 
500-600 тагача тухум қўяди. Ўзбекистон шароитида 3 марта авлод беради. Биринчи авлод қуртлари 
ғўзага жиддий зарар етказади.
 
Кураш чоралари.
Агротехник 
тадбирлар:
ерни кузги чуқур шудгорлаш; 
эрта бахорда бегона ўтларга 
қарши 
курашиш; 
тупроқ 
шароити кўтарган жойда ғўза 
майсаларини қатор оралаб енгил 
суғориш ва алмашлаб экиш.
Биологик усул: 
феромон тутқичлардан (ФТ) фойдаланиб, ҳар 1 тутқичда 1 кечада ўртача 2-3 капалак 
туша бошлаши билан шу пайкалга трихограмма кушандасини хар гектар майдонга 1 гр.дан далага 
чиқарилади; Катта ёшдаги қуртларига қарши бракон энтомофаги 1:10, 1:20 нисбатларда далага 
тарқатиш.
Кимёвий усул:
агарда ҳар 1 м2 даги қурт сони ўртача 1-1.5 тага бўлса қуйдаги пиретроидлардан 
бирини ишлатиш керак: Децис 2,5% к.э. – 0.7 л/га, циракс 25% к.э. – 0.3 л/га, вантекс 6%сус.к. – 
0.25-0.3 л/га. қўллаш. Бунда, дори сепилгач, далага ариқ олиб, сув қуйиш самарани оширади. Кузги 
тунлам қуртларига қарши Гаучо 70% н.к. 5 кг/т, ортен 70% э.к. 4 кг/т ва маршал 40% н.к. 15-20 кг/т. 
препаратлари билан чигитни дорилаб экиш хам яхши самара беради. 

Download 3,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish