Иммунитет. Қисқача тарихи. Иммунитет турлари. Организмнинг номахсус химоя омиллари. Иммун органлар. Антиген ва антителолар. Иммунитет теориялари. Антителалар хосил бўлиш механизмлари. Серологик реакциялар хақида тушунча


Гаптенлар – махсуслик, бегоналик хусусиятини узларда саклайди, лекин иммунологик реакциялар келтириб чикара олмайди



Download 7,38 Mb.
bet4/5
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#190853
1   2   3   4   5
Bog'liq
Маьруза №7 иммунитет

Гаптенлармахсуслик, бегоналик хусусиятини узларда саклайди, лекин иммунологик реакциялар келтириб чикара олмайди.

  • Гаптенлармахсуслик, бегоналик хусусиятини узларда саклайди, лекин иммунологик реакциялар келтириб чикара олмайди.
  • Гаптенлароксиллар, полисахалидлар ва бошка юкори молекула моддалар билан бирикканда тула кийматли антиген вазифасини бажаради.
  • Протектив антиген хусусий антиген хисобланади.
  • Антиген мимикрия хар хил патоген микроорганизмлар бир хил антиген тутиши. Шунинг учун буларга актив булмаган антитела синтезланади.
  • Аутоантигенлар – организмнинг махсус хусусий антигенидир. Булар нормада антигенлик хусусиятига эга эмас.

Бактерия ҳужайрасининг антигенлари

Антителалар

  • Антитела - таркиби оқсилдан ташкил топган иммуноглобулиндир. Улар макроорганизмга микроорганизм, яъни антиген тушгандан сўнг ҳосил бўлади ва антигенни нейтрализация килади. Улар хамма лимфоид органларда (тимусдан ташкари) хосил булади.

Антитела ҳосил бўлиш фазалари

  • 1. Тинч фаза- 24-96 соатгача бўлади. Организмга антиген тушганда антителани хосил булгунгача булган вактни уз ичига олади.
  • 2. Логарифмик фаза- бунда антитела
  • титри максимал микдорда ошади ва конга утади.

3. Сенсибилизация- бу фаза

  • 3. Сенсибилизация- бу фаза
  • антитела микдори бир неча кун ва бир неча ой узгармай туради.
  • 4. Антитела ишлаб чиқилишининг камайиш фазаси.

Иммуноглобулинлар

  • Кон зардобидаги оксиллар электрик майдонида харакатланиши буйича албуминга ва учта глобулинга булинади. Учта глобулин: α,β,γ
  • γ -глобулин электрик майдонда секин харакатланар экан, шунинг учун γ-глобулини антитела деб аташган. γ -глобулин махсус антиген билан бирикади, шунинг учун иммуноглобулин деб аталади.

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish