Ii. Молекула ва ҳужайра физиологиясининг техник базалари


Трансмиссион электрон микроскоп. (Фаза-контраст микроскоп)



Download 6,19 Mb.
bet4/4
Sana04.03.2022
Hajmi6,19 Mb.
#482427
1   2   3   4
Bog'liq
7a9eaf89-6005-416c-8918-1914d02400fe

2.2.Трансмиссион электрон микроскоп. (Фаза-контраст микроскоп)

Тирик ҳужайра каби кичик, бўялмаган намуналарни ёруғлик микроскопида кўриш жуда қийин (1.6 расм, a).Фаза контраст микроскопи тирик ҳужайра ичидаги компонентларни нисбатан юқори резолюция (катталаштириш) да кузатишда жуда қўл келади. Масалан, митохондриянинг динамик ҳаракатчанлиги, митотик хромосомалар ва вакуолалар фаза контраст микроскопиясининг оптикаси ёрдамида кузатиш ва тасвирга олиш мумкин. Тирик ҳужайра ичидаги майда заррачалар ва вакуолаларнинг тартибсиз ҳаракатини кузатиш бўёқлар билан бўялган ўлик ҳужайраларнинг препаратини кузатишдан қизиқарлилиги ҳеч кимга сир эмас. Ҳужайранинг янги структураларини кашф қилишда фаза контраст микроскопи унчалик қўл келмасада, тадқиқот мақсадларида ва лабораторияда ўқув жараёнларида қўллаш фойдалидир.


Ф аза-контраст микроскопи оптик камчиликка эга бўлиб, бунинг натижасида резолюция йўқолади ва тасвир уни кузатишга халал берувчи ёруғлик гардишига эга бўлиб қолади.Фаза-контраст микроскопи интерференцияловчи микроскопнинг бир тури ҳисобланади. Интерференцияловчи микроскопнинг бошқа типлари мазкур оптик хатоликларни мураккаб ёруғлик нурлари ва призмалари ёрдамида бевосита ва дифракцияланган ёруғлик тутамларини тўлиқ тақимлаш орқали камайтиришга эришди. Интерференцияловчи тизимнинг дифференциал интерференцияловчи контраст (ДИК) ёки Номарски интерференцияси тасвирга уч ўлчамли сифат беради (1.6 расм).


2.3.Сканирлайдиган электрон ва атом-токли микроскоп.

1931–йилда Р.Руденберг томонидан электрон микроскоп схемаси ишлаб чиқилган, 1932–йилда М.Кнолль ва Э.Руска томонидан дастлабки электрон микроскоп ишлаб чиқилган. 1960–йиллардан бошлаб, ёруғлик микроскопларига нисбатан ~1000–10 000 мартагача катталаштириб кўрсатувчи, ~200–400 кэВ энергияга эга электронлар оқими ёрдамида функция бажарувчи электрон микроскоплар ишлаб чиқарила бошланган.




Ҳозирги вақтда микросхемалар асосида, «DigiMicro Mobile», «SIGETA CAM», «EyeClops», «Supereyes B011» каби, ихчам, замонавий рақамли «USB микроскоплар» ишлаб чиқилган.

2006–йилда Mariano Bossi (Аргентина) билан ҳамкорликда, Германияда ~10 нм ўлчмдаги объектларни кўриш имконини берувчи – наноскоп ишлаб чиқилган. Ҳозирги вақтда энг мукаммал, сканерловчи электрон микроскоплар Carl Zeiss Microscopy (Германия), FEI (Philips Electron Optics) Company (АҚШ), Hitachi (Япония), JEOL (Japan Electron Optics Laboratory) (Япония), Tescan (Чехия), KYKY (Хитой) каби ишлаб чиқарувчилар томонидан тақдим этилади.





Молекула ва ҳужайра физиологиясида тадқиқотларда оптик услублар, электрометрик услублар, микроэлектрод техникаси, хемилюминесценция, лазер спектроскопия, «нишонланган» атомлар услуби кабилардан хам фойдаланилади.


Шунингдек, биофизик тадқиқотларда компьютер ёрдамида моделлаштириш услубидан фойдаланиш истиқболлари юқори баҳоланади. Масалан, 2005–йилда Швейцарияда Мия ва онг институтида (Brain and Mind Institute) ишлаб чиқилган BBR (Blue Brain Project) лойиҳаси сут эмизувчилар бош миясида асаб ҳужайралари ўртасидаги ўзаро боғланиш механизмларини компьютер ёрдамида моделлаштириш асосида ўрганишга йўналтирилган2. Жумладан, ушбу йўналишдла амалга оширилган дастлабки тадқиқотларда бош мия ярим шарлари бўйича ахборотларни қайта ишлаш функциясини бажарувчи, ўзаро функционал боғланган асаб ҳужайралари устуни шакллантирилган ва математик моделлаштириш асосида синапслар классификацияланган.

BBR (Blue Brain Project) лойиҳаси компьютер ёрдамида математик моделлаштириш асосида бош мия асаб ҳужайралари структураси ва функциясини ўрганиш имконини беради3.


Корреляцион лазер спектроскопия (LCS, Laser correlation spectroscopy) услуби биологик тизим таркибида кимёвий моддалар фракцияларини таҳлил қилиш услуби бўлиб, ҳозирги вақтда биологик суюқликлар таркибидаги заррачаларни аниқлаш асосида касаллаикларга ташҳис қўйиш мақсадларида ҳам кенг фойдаланилади.


1


2


3


Download 6,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish