Режа: Резина саноатининг ҳалқ хўжалигидаги роли



Download 0,79 Mb.
bet8/27
Sana20.09.2022
Hajmi0,79 Mb.
#849492
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27
Bog'liq
Маъруза ЭЛАСТОМЕРЛАР ТЕХНОЛОГИЯСИ

Минерал тўлдирувчилар. Хозирги кунда минерал тўлдиргичларни ишлатиш кенгаймоқда. Кейинги вақтларда адабиётларда синтетик тўлдиргичлар кучайтиргичлар тўғрисида ёзилаяпти яъни: кальций, магний, рух, алюминий силикатлари, каллоид кремний кислота ва х.к. Вулканизатни физикавий хусусиятларини яхшиланиш томонига ўзгартирсалар хам асосий мақсад резина махсулотни таннархини арзонлаштириш эди. Хамда табиий каучук асосида рангли резина олиш учун қўлланилади.
Резинанинг механик хусусиятларини яхшиловчи, тўлдиргичлар- актив ёки кучайтирувчи деб аталади. Уларни асосий кўрсаткичлари — дисперслиги, яъни заррачаларнинг ўлчами ва нисбий юзасидир (удельная поверхность).
Аниқ бир даражагача актив тўлдиргичнинг каучукдаги миқдори оширилиши вулканизатларнинг мустахкамлик хоссалари яхшиланади. Лекин ошириш давом эттирилса, чўзилишга чидамлилик, титилишга оширилишга чидамлилик камаяди. Айнан шу пайтда қаттиқ ва (модул) мустахкамлик ортиши давом этади. Шундай қилиб эластомерларни кучайтиришга тўлдириш оптимуми мавжуд - яъни максимал мустахкамлик кўрсаткичлари олинадиган тўлдиргич миқдори.
Техник углерод. (Қурум, сажа) Кенг тарқалган кучайтирувчи тўлдирувчиларга техник углерод киради (углеродная сажа - қурум, қоракуя).
Техник углеродни резина қоришмасига киритилса унинг мустахкамлиги ошади, ишқаланишга қаршилиги кўпаяди.
Техник углерод — бу жуда майда порошок холатидаги моддадир. У углероддан тузилган ва углеводородларни ёқиш усули билан олинади. Техник углеродни қуйидаги маркалари мавжуд:
ДГ- 100, ПМ - 50, ПМ - 75, ПМ - 50, ПМ-100, ПГМ – 33.
Қурум енгил бўлиб, зичлиги 1,80-1,90г/гм3, тор дисперсли заррачалар ўлчами 28-240 ммк кучайтиргич хисобланади.
Резина аралашмалари пластификаторлари. Полимерларни модифи-кациялашда (хоссаларини) асосий усуллардан бири бу пластификация усулидир. Бу жараённинг маъноси полимер хоссасини унинг қуйи молекулали бирикмалар — пластификаторлар қўшилиши ёрдамида ўзгартиришдир. Бунинг натижасида системанинг қовушқоқлиги, молекулани эгилувчанлиги ўзгаради ва қайта ишлашда, эксплуатация қилишда эластик ва пластиклигини ошишига олиб келади.
Резина тайёрлашда пластификаторлар икки подгруппага бўлинади: ҳақиқий пластификаторлар - булар каучуклар билан мос келадиган (совмешающиеся) ва бир-бири билан аралашганда қовушқоқлик камайиш, шишаланиш температураси пасайиши ва эластик хоссаси яхшиланиши ҳамда совуққа бардошлиги ошишини кузатиш мумкин.
Қайта ишлаш жараёнини осонлаштирувчи, оқувчанлик температурасини пасайтирувчи, резина қоришмасини қовушқоқлигини камайтирувчи, лекин совуққа бардошлигига таъсир кўрсатадиган моддаларни юмшатувчи (мягчители) деб аталади.
Юмшатгичлар резина қоришмада ингредиентларни бир текисроқ тақсимланишини таъминлайди, аралаштиришда қизишни камайтиради шу билан вақтидан олдин вулқонланишни олдини олади, электр қувватини харажатини камайтиради резина қоришмалари тайёрлашда ва унга ишлов беришда, чўкишни камайтиради, каландрлашда, ва шприцлашда формалашни яхшилайди, хамда (формаларда) қолипларда вулқонланишда, вулконланиш бошланишида резина қоришмалари юмшоқланиш хароратини пасайтиради. Юмшатгичлар резина қоришма компонентлари билан реакцияга киришиш оқибатида вулқонланишга тасир кўрсатадилар, вулканизатларнинг эскириши ва физик-механик хоссаларига хам. Юмшатгичларни қўллаш (ишлатиш) резина ва резина қоришмаларни хоссаларини ўзгартиришнинг энг қулай усули.
Кўп миқдорда ароматик углеводородга эга мойлар, кўп миқдорда парафин углеводородларига эга мойларга нисбатан СК(М)С ва СКД каучуклари билан мос келади.
Одатда қўлланиладиган юмшатгичларнинг кўп қисми полисулфид каучуклари билан мос келмайди. Юмшатгич сифатида хилма – хил органик моддалар қўлланилади. Уларни қуйидаги группаларга бўлиш мумкин.
1. Нефтдан олинадиган моддалар; 2. Тош кўмирга қайта ишлов беришдаги моддалар; 3. Ўсимлик моддалар; 4. Мойли кислоталар; 5. Синтетик юмшатгичлар.

Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish