Буюмларини ишлаб чик. Ариш жи озлари


К Т.Ф ( tT Бу ерда: tK  -



Download 22,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/154
Sana23.02.2022
Hajmi22,18 Mb.
#180484
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   154
Bog'liq
2 5379883022881393302

К
Т.Ф
( tT
Бу ерда: tK 
- ишлатиш даврида машинанинг бажарган иши 
йигиндиси;

- шу давр ичида таъмирлаш учун сарфланган вакд йигиндиси;
tTX 
- шу давр мобайнида техник хизмат курсатиш учун сарфланган 
вак;т йигиндиси.
Мисол. Машинами ишлатиш даврида унинг баж арган иши йил- 
лик вацти 1860 соатни; шу давр ичида таъмирлаш учун сарфлан­
ган вакт йигиндиси 48 соатни; шу давр мобайнида техник хизмат 
курсатиш учун сарфланган вацт йигиндиси уам 48 соатни таш-
19


кил этади. М аш инанинг техник ф ойдаланиш коэффициентами 
аницланг.
Куйидаги формула буйича аницлаймиз:
t К +
+ t j x
Бу ерда t
машинанинг йиллик иш вакупи; 
tT- таъмирлаш учун сарфланган вакуп;
tTX- техник хизмат курсатиш учун сарфланган вацт йигиндиси.
К
Т.Ф
1860
I860 + 4 8 + 4 8
0 ,95
Тикув буюмлари доимо ва узлуксиз янгиланиб турилганлиги са- 
бабли уларни тайёрлашда кулланиладиган машина ва аппаратлар- 
нинг унумдорлиги хамда пухталигини ошириш, сифатини яхшилаш
уларда бажариладиган технологик жараёнларни такомиллаштириб 
бориш талаб килинади. Тикувчилик буюмларини ишлаб чикариш 
жихозларини технологик жараёни буйича икки гурухга ажратиш 
мумкин:
Биринчи гурухдаги машиналарда механик-технологик жараёнлар 
бажарилади. Тикувчиликдаги технологик жараён, асосан, газлама- 
ни бичишдан, кийим тикишдан, пардозлашдан ва сифатини текши- 
ришдан иборат. Пойабзал ишлаб чикаришда пойабзал деталларини 
чопиш, киркиш ва уларни шаклга келтириш, устки ва остки ипли. 
елимли ёки металл бириктириш жараёнлари бажарилади.
Иккинчи гурухдаги машиналарда кимё-технологик жараёнлар ба­
жарилади.
Тикувчилик саноати машиналирида технологик жараёнлар кетма- 
кет, паратлель ёки аралаш (кетма-кет параллель) ишлов бериш усул- 
лари билан бажарилиши мумкин.
Кетма-кет ишлов беришда жараёнлар бирин-кетин бажарилади
махсулотнинг хамма жойларига хам бир вактда эмас, балки бирин- 
кетин битта ёки бир нечта асбобда ишлов беришнинг назарий унум­
дорлиги куйидагича аникданади:

Download 22,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   154




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish