Гипонимия, градуонимия, партонимия



Download 119 Kb.
bet5/7
Sana25.02.2022
Hajmi119 Kb.
#275027
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1405919672 56988

Морфологик белгилари: русча-байналмилал лексемаларда префикс+узак(а+морф, де+дукция), узак+суффикс (бронх+ит, журнал+ист), префикс+узак+суффикс (а+симметр+ия) таркибли сузлар учрайди.
Русча-байналмилал сузлар таркибидаги аффикслар узбек тилида суз ясамайди (микроугит, микроиклим, ультратовуш каби калькалар бундан мустасно).
Узбекистон мустакилликка эришгач, собик иттифок тузумига хос бир катор русча-байналмилал сузлар (райком, партком, горком, колхоз кабилар) эскириб, узбек тили лексикасининг эскирган сузлари (историзмлар) каторига утиб колди, айни пайтда янги ижтимоий-сиёсий тузум такозоси билан хамда иктисоддаги ва таълимдаги ислохотлар туфайли узбек тили лексикасида янги русча-байналмилал узлашмалар пайдо булди: инвестиция, маркетинг, минимаркет, супермаркет, тест, рейтинг, лицей, коллеж ва бошкалар шулар жумласидандир.
Суз узлаштириш
Суз узлаштириш бошка тил сузларининг узбек тилига олинишидир. Бу жараён, юкорида курилганидек, узбек тили лексикасининг узлашган катламини юзага келтирган.
Суз узлаштириш тил тараккиётининг конуний куринишидир: халклар уртасидаги ижтимоий-иктисодий, маданий-маърифий ва илмий алокалар бир тилдан иккинчи тилга суз ва атамаларнинг утиб туришини такозо килади. Узбек тилига араб, тожик-форс ва рус тилларидан суз узлаштирилиши хам ана шундай ижтимоий-тарихий омиллар туфайли содир булган. (Бу хакда “Узлашган катлам” мавзуига каралсин).
Суз узлаштиришнинг икки йули бор:
1.Ж о н л и с у з л а ш у в о р к а л и с у з у з л а ш т и- р и л а д и. Бунда бошка тил сузлари узбек тилига махаллий ахолининг огзаки нутки оркали утади. Масалан, русча рамы, клубника, поднос сузлари узбек тилининг жонли сузлашувида ром, кулубнай ва патнис деб талаффуз килинган, кейинчалик узбек адабий тилига хам шу шаклда узлашган.
2.Б о с м а м а н б а л а р о р к а л и с у з у з л а ш т и- р и л а д и. Бунда бошка тилдаги матнни узбек тилига таржима килиш ёки узбек тилида ёзилган маколаларда, илмий ва бадиий асарларда бошка тил сузларини (айникса, термин ва атамаларни) ишлатиш оркали буладиган узлаштириш назарда тутилади. Математикадаги катет, гипотенуза, адабиётшуносликдаги кульминация, сюжет каби терминлар, очерк, роман, повесть каби сузлар шу йул билан узлаштирилгандир.

Download 119 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish