Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Gntttuy
Харис
Ис^оц
%
ал ай хи ссало м
гг
--
^ ■
 

'
У
И б р о д и м
\
о 
алайхиссалом
/>
* ' Л. . о;.—
 
*
•— V-Ч чч.--‘
Л  


V .
И см о и л  
а л ай хи ссало м
Музар
Иле'с
Зайнаб
бинту
XyjUUMU
М удрика
Заштй 
опишу Алий
\ty.\accuu 
ион Алии
У.мму Куч сум
аииту Алий
Мухаммад
Хусаин
ион Алии
Ибро.хим
ИОН My.XtLUMlIl)

4orti».iw\i' л 
tiiftxn 
V mvttyau
Маймуна
бинту
Хорне
Зайнаб
бинту
Жа.\ш
Абдулл о \
nun My.xu.u.uat)
М
сач.ю. lu>x?-а. ш йх" 
кием п о .
 ч
Саади
бинту
Замьа
Х у за и м а
Кипона
Назр
610 й. И. тарихида ало^ида урин тутади. Айнан шу йили Мух,аммад (с.а.в.)
га илк бор 
ИЛ0Х.ИЙ 
ea^uu (^. 
ВА%ИЙ)
келган. Ушбу ea^uu Куръондаги «А/ю/р>
сураашинг дастлабки бешта оятини ташкил этган булиб, унинг матни куйи-
дагича: «У^инг (эй Мух,аммад! Бутун борлицни) яратган зот булмиш Раббин-
гиз исми билан! (У) инсонни лахта цондан яратди. Ук;инг! Раббингиз эса ка-
16


ислом
р а м л и д и р . У и н с о н га к;алам б и л ан (ё зи ш н и хрм) у р гатд и . У и н с о н га б и л м а г а н
н а р с а л а р и н и б и л д и р д и »
(«Алан;» су р а си , 1-5-о ят л а р ).
А рабча и л д и з (араб . 1>Ц 
ff p a ' 
и ф о д а л и у ц и ш
ё к и
ух;иш
м а ъ н о л а р и н и а н гл а та д и . к у р ъ о н ат а м а с и м а зк у р
у з а к д а н я с а л г а н були б, к у п ч и л и к т о м о н и д а н
yq u u t (у ч у н м а т н ёки б и т и к )
[3] 
д е г а н м а ъ н о д а т а л ^ и н э т и л а д и .
А лий ибн 
А бул О с
Зайнаб
оып ту Му.\аимаг1
ТО 

яааьиам
Ум ом а 
бинт у 
4 бул О с

Рущайя
 
-

у / п и и т у М у \ч и м и < г
'
 

cai.tu.i io.xy ишй.уиУ  
ыааи.шм
 

бинту
У. 
Аду Суфен '




Абдуллох; 
и б н У см о н
Х а с а н  
ибн Алий

/У м м у КулсуЩ
\
пин т у Л /у\а .чм а д 
С « 
о I. ttl
I. 
им\у timuxti J
ntlltl.I.IUM

Ф от ам и
'
байт у Му.хамма

Co. I. HI I. 
tL hll/Xti J  
нашим
i
/ S
Х ади и ж и
>•.
байт у
 
, N /
>
Х у ва и л й д
- /
С 
' F . ■
f; '
К о си м
non M y\a.uM tu)
Ч ' 

к<кьп»,к1'оху A’tauxu • 
'J
r;I. It/M
У.и.иу Си. iu.uu
очищу
.toy Ум ait я
Хафса
бинту
Умар
Оита
бинту
Абу Чакр
Абдуманоф ^Ъ
'
vd г» " -‘'.'S'
V . ЛСгсай
килоб
О ч ЛОШ
Л уай
Молик
Фи.\р
(Курайш)
тЗЬ.
Голиб
Завжаи нутаздараларининг 
кабилалари
К у р ъ о н га кура, б а р ч а п а й г а м б а р л а р я к к а ю - я г о н а Худога э ъ т и ^ о д к^илиш- 
га а с о с л а н г а н б и т т а д и н -
т а в ц и д
н и т а р г и б к и л г а н л а р . Бош к;ача а й т г а н д а , 
п а й г а м б а р л а р у ч ун у м у м и й б у л га н я к к а х у д о л и к И .дир. П а й г а м б а р л а р о р а ­
с и д а г и Ну* (а.с.) * а м д а а р а б л а р в а я х у д и й л а р н и н г у м у м и ^ б с ^ ^ а л о н и х,и- 
с о б л а н а д и г а н п а й г а м б а р И б р о х и м (а.с.) х,ам и н с о н л а р н


Узбекистон мусулмонлари 
идораси ф ондида 
с а ^ а н а ё т г а н
Усмон Мусхзфи
ислом
га ибодат килишга чакирганлар. Бундан И. таълимоти *ам, 
А л л о х
ва 
У н и н г  
Китоби
каби, азалий экани ва 7-а.да пайдо булган дин Ибро^им (а.с.) ва б.
пайгамбарларга юборилган таълимотнинг янгича баёни экани хакидаги
мантилий хулоса чик;ади. Пайгамбарлар ичида расуллари (^. 
РАСУЛ
) янги
шариат б-н юборилган. Мухаммад (с.а.в.) шариати киёматгачага бекор бул-
майди. Демак, И. динининг пайдо булиши хакидаги диний карашга мувофик
дастлаб яхудий ва насронийлар х,ам айнан мусулмонлар эътикод килади-
ган худо -
Аллох
 га ишонганлар. У одамларга элчилари оркали Уз 
К и т о б и н и  
юборган. Аммо инсонлар пайгамбарлар уларга етказган таълимотни буз-
ганлар. Шунинг учун х,ам 
Аллох
Мухдммад (с.а.в.)ни инсониятга юборилган
охирги элчиси этиб танлади ва у оркали Узининг Каломи - Куръонни нозил
этди. Мух,аммад (с.а.в.) аввал уз я^инлари ва х,амшах,арлари, сунг араб каби-
лаларига мурожаат килиб, купхудоликдан воз кечиш, ягона 
А л л о х г
а 
и й м о н  
келтириш, соли:; амаллар килиш йули б-н бокий дунёда 
ж а н н а т г
а кириш
мукофотига эга булишга каратилган даъват б-н чикди.
И. таълимотининг бош манбаи Куръон - (араб, 
d
- булиб, И. таълимо-
тига кура, у Ллло^нинг сузидир. Куръон атамаси унинг эллик саккизта ояти-
да учрайди. Шунингдек, Куръон матнида унинг 
Фургон [4], Китоб [5], Зикр [6] 
ва Танзил [7]
 каби номланишлари х>ам мавжуд. Зикр этилганлар Куръоннинг
энг куп эътироф этиладиган номлари булиб, айрим мусулмон олимлари И.
нинг мукаддас битиги номланиши саногини туксондан оширадилар. Юкори-
да келтирилганлардан тапщари, уларнинг каторига 
Мубин 
(
Тинии
;), H yp


Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish