Электр энергияси поездларни тортиш учун қўлланган илк тажрибаларда энергия манбаи ва электр двигатель ҳаракатланувчи бирликда жойлашар эди


§16. сим оҒирлик кучидан тушадиган юкланиш



Download 9,67 Mb.
bet18/52
Sana22.02.2022
Hajmi9,67 Mb.
#96968
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   52
Bog'liq
Контакт тармоги Колледжи

§16. сим оҒирлик кучидан тушадиган юкланиш

Симнинг оғирлик кучи вертикал ва доимий таъсир қиладиган юклама ҳисобланади. Бу юкламанинг интенсивлиги симнинг чизиқли зичлиги билан белгиланиб, у тегишли стандарт ва маълумотномаларда келтирилади. Чизиқли зичлик - бу симнинг 1 м узунликка тақсимланган оғирлигидир. Уни қуйидаги формуладан топиш мумкин бўлиб:



бунда g – бир метр сим оғирлик кучи юкламаси, кН/м (1-3 жадвал);
gп - эркин пасайиш тезлашиши, м/с2;
ρl - симнинг чизиқли зичлиги, кг/м.
Агар, мисол учун, бир торли симлар учун жадвалларда бундай маълумотлар бўлмаса, симнинг оғирлик кучидан юкламани тахминан аниқлаш мумкин:

бунда S - симнинг кўндаланг кесимининг ҳисобий майдони, мм2;
ρ - сим материалининг зичлиги, кг/м3 .
Кўп торли симларда сим (тор) узунлигининг ўзи сим узунлигидан ортиқлиги оқибатида, кўп торли симларда юклама бир симли худди шундай кесимли майдони билан симдан кўра тахминан 2,5% баланд;

Комбинацияланган сим оғирлик кучи юкламаси, мисол учун, пўлат-алюминий симли, ўхшашли аниқланаяпти:
g = 10,05 • 10-9 (Saρa+ Scρc ).
Шу ерда, ρa, ρc, Sa ва Sc - мувофиқ зичлик ва кўндаланг кесим юзаси алюминий ва симнинг пўлат қисмларнинг қийматлари.
Таянчлар орасидаги симларда бир неча қисқич ва турли хил деталлар мавжуд. Ҳисобни соддалаштириш учун уларнинг оғирлик кучи қўшимча бир текис тақсимланган юклама кўринишида ҳисобга олинади.

§ 17. Музлик ва муз юкламалари


Контакт тармоғи ва ҳаво линиялари симлари ва конструкцияларида муз ҳосил бўлиши одатда нобарқарор об-ҳавода, илиқ ҳаво бирдан совуб кетганида, туманли ҳаво ёки совуқ ёмғир ёққан пайтда кузатилади. Музли ҳосилаларнинг асосан уч тури фарқланади: зичлиги 600 - 900 кг/м3 га тенг бўлган зич ва қаттиқ тиниқ ёки ярим шаффоф модда; булдуруқ - зичлиги 20 - 100 кг/м3 га тенг бўлган кристалли гард; музлик ва булдуруқнинг устма-уст қатламланиши туфайли юзага келадиган аралашма. Аралашма зичлиги 200 - 600 кг/м3.
Музлик, булдуруқ ва аралашма асосан 10-15 гача, баъзан 20 - 25 м/с тезлик билан эсган шамолда ҳосил бўладилар. Сим шамолнинг йўналишига тахминан перпендикуляр бўлган пайтда, муз ҳосилалари шамолли томонда юзага келадилар. Агар шамол сим бўйлаб йўлланган бўлса, муз бутун сим юзаси бўйлаб камроқ жадаллик ва зичлик билан ҳосил бўлади. Музнинг ҳосил бўлиш шакли турли-туман. Кўпроқ эллипссимон шакли учраб, бунда муз асосан симнинг бир томонида жойлашади. Айниқса катта оралиқларда эркин осилган сим, деярли доим бу эксцентрик юклама остида буралиб қолади. Симнинг буралиш бурчаги таянчлардан узоқлашган сари ортиб боради. Сим буралиши оқибатида муз ҳосилалари шакли ҳам ўзгаради. Занжирли контакт осмада тутиб турувчи трос ва контакт симларнинг тор орқали боғланганлиги симларнинг буралишига тўсқинлик қилади.
Симларда энг катта кучланишлар муз юкламалари ҳавонинг паст ҳарорати ва шамол таъсири билан бирга келганида юзага келади. Ана шу барча ҳодисалар тасодифий тусга эга бўлганлиги сабабли уларнинг ўзаро тўғри келиши эҳтимолини белгилаш учун бир неча соатдан бир ойга қадар давом этадиган симларда музнинг сақланиш муддатини билиш керак.

Аммо аксарият пайт муз симда 1-3 сутка давомида туради. Булдуруқ нисбатан камроқ бардошли бўлиб, аммо у ҳам хавфли, чунки осонлик билан муз қатлами билан қопланади. Музлик ва булдуруқ қатламлари жадаллигининг эҳтимолий зичлиги тақсимланиши эгри чизиқлари ва уларнинг такрорланиши тақсимланиши гистограммалари муз ҳосил бўлиши хусусида тасодифий катталик деган тушунча пайдо қилади. Музлик ҳосилалар симлардаги муз деворининг қалинлигига қараб ўлчанади. Бу кўрсаткич интенсивлик деб номланади. Кузатувлар давомида деворлар қалинлиги ва музлик чўкиндилари зичлигини қайд этиб, ҳосила кўндаланг кесими думалоқ бўлмаганида эллипснинг бош ўқларини ҳисобга оладилар.
Ўзбекистон ҳудуди музлик девори қалинлигига кўра тўрт ҳудудга бўлинган. Битта географик ҳудуд ичида музлиги фарқли туманлар жойлашиши мумкин. Кўп йиллик кузатувлар натижасида Ўзбекистоннинг ҳудудининг муз девори қалинлиги бўйича районлаштирилган хариталари тузилди.
10 йилда бир марта такрорланиш учун 10 м баландликда муз девори қалинлиги қуйидагича қабул қилинган:

4-жадвал

Район


Download 9,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish