Биринчи вариант “Ўзбекистоннинг энг янги тарихи” фанининг предметини аниқланг


Ҳар бир инсон ўзининг замон ва макондаги ўрнини аниқ белгилаб олишда, насл насаби ва кимлигини билишда тарихий хотиранинг ўрни нимада?



Download 50,18 Kb.
bet4/30
Sana23.02.2022
Hajmi50,18 Kb.
#132664
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   30
Bog'liq
2 5188233911322282603

11. Ҳар бир инсон ўзининг замон ва макондаги ўрнини аниқ белгилаб олишда, насл насаби ва кимлигини билишда тарихий хотиранинг ўрни нимада?
а) туғилиб ўсган юртида ўзини бошқалардан кам сезмай, бошини баланд кўтариб юриши учун инсонга, албатта, тарихий хотира керак;
б) тарихий илдизини излаган одам, албатта, бир кун мана шундай саволларга дуч келади ва тўғри хулосалар чиқаради. Тарихий хотираси бор инсон – иродали инсондир;
в) ким бўлишидан қатъи назар, жамиятнинг ҳар бир аъзоси ўз ўтмишини яхши билса, бундай одамларни йўлдан уриш, ҳар хил ақидалар таъсирига олиш мумкин эмас. Тарих сабоқлари инсонни хушёрликка ўргатади, иродасини мустаҳкамлайди;
г) ҳар қайси халқ миллий қадриятларини ўз мақсад-муддаолари, шу билан бирга, умумбашарий тараққиёт ютуқлари асосида ривожлантириб, маънавий дунёсини юксалтири боришга интилдар экан, бу борада тарихитй хотира масаласи алоҳида аҳамият касб этади.
12. Илк бор қайси муаррих асарида “Орол денгизи” атамаси эслатилган?
а) араб муаррихи Ибн Руста асарларида;
б) Абу Райҳон Беруний асарларида;
в) испан элчиси Гонзалес де-Клавихо асарларида;
г) рус сайёҳатчиси С. Никитин асарларида.
13. “Ўзбекистон Республикаси Президенти сайлови тўғрисида”ги Қонун қачон қабул қилинди?
а) 1990 йил 20 мартда;
б) 1991 йил 31 августда;
в) 1991 йил 18 ноябрда;
г) 1991 йил 29 августда.
14. Ислоҳотларнинг асосий устувор вазифа, йўналиш ва босқичларини белгилаб бериш, ўзгартиришлар сиёсатини ишлаб чиқиши ва уни изчиллик билан ҳаётга тадбиқ қилиш иқтисодиётини ислоҳ қилиш дастурининг қайси тамойилига мос келади?
а) давлат бош ислоҳатчи тамойилига;
б) кучли ижтимоий сиёсат тамойилига;
в) қонуннинг устуворлиги тамойилига;
г) иқтисоднинг сиёсатдан устуворлиги тамойилига.
15. Ўзбекистон Парламенти – Олий Мажлис илк марта кўппартийвийлик асосида қачон шакллантирилди?
а) 1995 йил 23 февралида иш бошлаган Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг биринчи сессиясида ҳокимият вакиллик органларидан сайланган 120 кишидан иборат депутатлар блокини, 69 депутатдан таркиб топган Халқ демократик партияси фракциясини, 467 депутатни уюштирган “Адолат” социал-демократик партияси фракциясини, 14 депутат иштирокидаги “Ватан тараққиёти” партияси фракциясини рўйхатга олди;
б) 1994 йил 23 февралида иш бошлаган Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг биринчи сессиясида ҳокимият вакиллик органларидан сайланган 120 кишидан иборат депутатлар блокини, 69 депутатдан таркиб топган Халқ демократик партияси фракциясини, 467 депутатни уюштирган “Адолат” социал-демократик партияси фракциясини, 14 депутат иштирокидаги “Ватан тарпаққиёти” партияси фракциясини рўйхатга олди;
в) 1993 йил 23 февралида иш бошлаган Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг биринчи сессиясида ҳокимият вакиллик органларидан сайланган 120 кишидан иборат депутатлар блокини, 69 депутатдан таркиб топган Халқ демократик партияси фракциясини, 467 депутатни уюштирган “Адолат” социал-демократик партияси фракциясини, 14 депутат иштирокидаги “Ватан тарпаққиёти” партияси фракциясини рўйхатга олди;
г) 1992 йил 23 февралида иш бошлаган Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг биринчи сессиясида ҳокимият вакиллик органларидан сайланган 120 кишидан иборат депутатлар блокини, 69 депутатдан таркиб топган Халқ демократик партияси фракциясини, 467 депутатни уюштирган “Адолат” социал-демократик партияси фракциясини, 14 депутат иштирокидаги “Ватан тарпаққиёти” партияси фракциясини рўйхатга олди.

Download 50,18 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish