Andijon davlat universiteti pedagogika fakulteti



Download 459,55 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/5
Sana08.11.2019
Hajmi459,55 Kb.
#25407
1   2   3   4   5
Bog'liq
zamonaviy talim texnologiyalari asosida barkamol avlodni tarbiyalash


«Guldir va xal et» o„yin 

 O‗quvchilar  muammoni  to‗ldirib  tugatish  yuklatiladi.  O‗qituvchi  yoki 

bolalardan  yangiliklardan  xulosa  chiqarish.  Bunda  o‗yin  ishtirokchilariga  o‗z-

o‗ziga  o‗yin  pozitsiyasini  belgilash  taklif  etiladi.  O‗yin  sharoitini  ishlab  chiqish 

bunday  o‗yin  harakatlarini  rivojini  davomiylashtirish  bilan  teatrlashtirilgan 

spektaklni  eslatadi.  O‗yinnni  umumdorlik  tablosi orqali  baholanadi. 

 

«Erudit» o„yini 

Mavzu  ustidagi  ishlarni  tugashidan  bir  necha mashg‗ulot oldin o‗quvchilarga 

o‗tilayotgan  mavzu  bo‗yicha  bo‗lgan  savolni  kartochka  yozib  jyurilarga  berish 

taklif  etiladi.  Jyuri  2-3 odamdan iborat. 

Jyuri  bilan  birgalikda  biz  eng  qiziq  savollarni  ajratib  olamiz.  O‗yin 

boshlshanishidan  avval  kartochkalar  stol  ustiga  quyiladi.  Har bir guruh a‘zosi kelib 

o‗zining  guruhi  uchun  4  tadan  savol  tanlaydi.  Vaqt beriladi. Muammoli yechim har 

bir  guruhda  kolletiv  oshiradi.  Olingan  javoblar  jyuri  sudiga  olib  chiqiladi. 

Yechimni  topishda  qiynalgan  har  bir  guruh  kartochkasini  almashtirish  imkoniga 

ega  bo‗ladi,  lekin  ballar  umumiy  soni  pasaytiriladi.  O‗yin  so‗ngida  jyuri 

bolalarning  javoblarini  analiz  bilan  birgalikda  ular  mustaqil  tayyorlab  kelgan 

savollarga  ham baho beradi.  

 

Mavzuni himoyalash o„yini 

Mavzu  kursini  o‗zlashtirgandan  so‗zning  uni  himoyalash  uyushtiriladi. 

O‗quvchilar  oldandan  muammoli  mavzu  proektini  tayyorlashadi.  Bir  paytni  o‗zida 

ularni  ximoyalash  imkonini  o‗ylanadi.  O‗yin  mashg‗ulotlarda  o‗tkaziladi  va  o‗z 

ximoyasi  va  o‗zaro  savol  –  javoblardan  tashkil  topadi.  Savollarni  oponentlar 

beradi,  javob  berishda  guruxning  barcha  a‘zolari  ishtirok  etadi.  Fikrlarni  erkin 

amallari  savollarni  keng  va  chuqur  yoritishga  imkon  beradi.  Agarda  javob  boshqa 

guruh  a‘zolariga  to‗g‗ri  kelmasa,  ularni  muxokama  qilish  mumkin.  Guruh 

yaxlitlikda  ketadi.  Baxolashni  rais  boshchiligida  olim  ishtirokida  amalga  oshiradi 


 

31 


va butun baxs jarayonini  tushuntirib  o‗tadi.  

 

«Obrazga kir» o„yini

 Odatda  bu  o‗yin  tarix  yoki  geografiyadan  tarixiy  davrni  ko‗rsatib  berish 

zarur  bo‗lganda  tarixiy  ulamolarning  personaji,  harakteriskasini  ko‗rsatishda, 

ularni  ijtimoiy  atrofini,  madaniyat  qirralarini  o‗qitishda  kerak  bo‗ladi.  O‗yinda  ikki 

guruh  qatnashadi.  O‗qituvchi  muammoni  aytadi.  Ishtirokchilar  detallarini 

aniqlashtirib  fikr  aytishga  kirishadilar. 

O‗yinni  bu  bosqichini  maqsadi  iloji  boricha  boricha  ko‗proq  davr 

harakteristkasini  tuzi  va  asosiy  g‗oyalarni  ko‗rsatib  o‗tish.  Bolalar  o‗zini  qaysi  bir 

personajga o‗xshatishadi va vaqt obraziga singib, o‗zini u yoki bu tarixiy jarayonga 

kiritishadi. 

Bunda  bir  guruh  shaxs  analogiyalarini  tanlash  mumkin,  ikkinchisi  esa 

yechimlar  berish.  O‗yin  so‗ngida  yechim  yo‗li  analiz  qilinadi.  G‗oyalar 

umumlashtiriladi,  ijodiy  topilmalar  belgilanadi.   

 

«Hamkorlik» o„yini 

           Guruh  3-4  muammoli  «labarotoriyalarga»  bo‗linadi.  Og‗zaki  o‗quv 

muammolarini  qo‗shilishi  bilan  birga  o‗quv  axborotlarini  bir  qismi  xabar,  analiz 

uchun  va  muammolarni  yechish  uchun  hamma  qo‗shimcha  ma‘lumotlarni 

o‗quvchilar  o‗qituvchilarga  savol  berish  orqali  bilib  oladilar.  Javoblar  har  bir 

«labarotoriya» 

a‘zolari 

bilan 


muxokama 

etiladi. 

Olingan 

axborotni 

muxokamasidan  so‗ning  o‗quvchilar  qo‗yilgan  muammolarga  yechim  qabul 

qilinadi.  So‗zning  har  bir  «labarotoriya»  vakili  muammoli  topshiriqni  yechishda 

o‗zining  variantini  taklif  etadi.  .  .  So‗zning  har  bir  guruh  o‗z  yechimini  isbotlaydi. 

Shu  tariqa  har  bir  guruhdan  hamma xoxlovchilar ishtirok etadi. So‗ngida gruppalar 

yechimi  qo‗shimcha forumda baholanadi va muxokama  etiladi.   

 

«Echim beramiz, uni bahola» o‟yini 

 O‗yinda  parallel  gruppalar  bolalari  ishtirok  etadi.  Mashg‗ulotda  1  gruppada 


 

32 


domla  muammoli  vaziyat  tug‗diradi,  o‗quvchilar  yechim  variantlarini  taklif 

etadilar.  Ularning  taklifi  magnitofonga  yoziladi.  Kerakli  sonda  variantlar  yig‗ib, 

o‗qituvchi  yozuvni  to‗xtatadi.  Keyin  yechimini  topish  uchun  magnitofon 

yordamida  erkin  baxs  yuritiladi.  2  chi  parallel  guruhda  mashg‗ulot  anolotik  sxema 

bo‗yicha  boradi.  Bolalarni  kerakli  material  bilan  tanishtirishdan  so‗ng  o‗qituvchi  1 

guruppaga  bergan  topshirig‗ini  ularga  berishga  o‗rinadi  va  tushuntiradi.  1  chi 

guruh  o‗quvchilari  bu  muammoni  hal  qilishga  o‗rinishadi  bu  ularga  qanchalik 

uddasidan  chiqanliklarini  so‗zlar  baholashingiz  kerak  bugun  sizlar  ekspert  rolida 

bo‗lasiz. Men fikrlaringizni  etishishdan mamnun  bo‗laman. 

Magnitofon  zapisini  eshitgandan  so‗zning  uning  analizi  boshlanadi.  Uning 

jarayonida  o‗quvchilar uchun qidirish ishtirokchilariga  aylanadilar. 

Xulosalar  keltirib  chiqariladi,  so‗ngida  o‗yin  jarayonida  muammolikni 

o‗rnatilishga  imkon  berilgan.  Chunonchi  bu  o‗rnatilish  instrumentlari  ifodalangan 

– qarshi turgan g‗oyalar izlanishda.   

Yana  bir  didaktik  maqsad  eng  faol  ishtirokchilarga  mo‗ljal,  o‗quv  ishini 

o‗yin  usuliga  insrumiylashtirish.  O‗quv  o‗yini  qurilmasiga  asoslanganligi  shundaki 

o‗quv  materialida  avvaldan  munozara  predmeti  ajralib  turadi,  qarama  –  qarshi 

g‗oyalar,  yondashishlar.  Taraflar.  Didaktik  o‗yinlari  turli  qo‗shilmalari,  izlanishlari 

natijasida  qo‗yidagi o‗quv jarayonining  qo‗lanmasi belgilanadi.   

Muammoli 

vaziyatni 

keltirib 

chiqarish: 

Modellashtiruvchi 

vaziyatini 

kiritilishi. 

O‗yin  jarayoni:  uyindagi  kurinishda  muammoli  vaziyatni  «yashab  o‗tishi» 

o‗yin harakatini  ochilishi. 

O‗yin  yakunini  keltirish:  ishtirokchilar  harakatini  o‗zi  baholash  refleks  holda 

yurish  va  uni  harakatlari  natijalari  va  ishtirokchilarini  xovotirlari,  pedagogik 

vaziyatni  analizi,  uni  xaqiqat bilan  munosabati. 

 

“Aqliy hujum” metodi 

 Biror  muammo  bo`yicha  ta`lim  oluvchilar  tomonidan  bildirilgan  erkin  fikr 

va  mulohazalarni  to`plab,  ular  orqali  ma`lum  bir  yechimga  kelinadigan  metoddir. 



 

33 


―Aqliy  hujum‖  metodining  yozma  va  og`zaki  shakllari  mavjud.  Og`zaki  shaklida 

ta`lim  beruvchi  tomonidan  berilgan  savolga  ta`lim  oluvchilarning  har  biri  o`z 

fikrini  og`zaki  bildiradi.  Ta`lim  oluvchilar  o`z  javoblarini  aniq  va  qisqa  tarzda 

bayon  etadilar.  Yozma  shaklida  esa  berilgan  savolga  ta`lim  oluvchilar  o`z 

javoblarini  qog`oz  kartochkalarga  qisqa  va  barchaga  ko`rinarli  tarzda  yozadilar. 

Javoblar  doskaga  (magnitlar  yordamida)  yoki  «pinbord»  doskasiga  (ignalar 

yordamida)  mahkamlanadi.  ―Aqliy  hujum‖  metodining  yozma  shaklida  javoblarni 

ma`lum  belgilar  bo`yicha  guruhlab  chiqish  imkoniyati  mavjuddir.  Ushbu  metod 

to`g`ri  va  ijobiy  qo`llanilganda  shaxsni  erkin,  ijodiy  va  nostandart  fikrlashga 

o`rgatadi.  ―Aqliy  hujum‖  metodidan  foydalanilganda  ta`lim  oluvchilarning 

barchasini  jalb  etish  imkoniyati  bo`ladi,  shu  jumladan  ta`lim  oluvchilarda  muloqot 

qilish  va  munozara  olib  borish  madaniyati  shakllanadi.  Ta`lim  oluvchilar  o`z 

fikrini  faqat  og`zaki  emas,  balki  yozma  ravishda  bayon etish mahorati, mantiqiy va 

tizimli  fikr  yuritish  ko`nikmasi  rivojlanadi.  Bildirilgan  fikrlar  baholanmasligi 

ta`lim  oluvchilarda  turli  g`oyalar  shakllanishiga  olib  keladi.  Bu  metod  ta`lim 

oluvchilarda  ijodiy  tafakkurni  rivojlantirish  uchun xizmat  qiladi. 

 

“Muammoli vaziyat” metodi 

Ta`lim  oluvchilarda  muammoli  vaziyatlarning  sabab  va  oqibatlarini  tahlil 

qilish  hamda  ularning  echimini  topish  bo`yicha  ko`nikmalarini  shakllantirishga 

qaratilgan  metoddir.  ―Muammoli  vaziyat‖  metodi  uchun  tanlangan  muammoning 

murakkabligi  ta`lim  oluvchilarning  bilim  darajalariga  mos  kelishi  kerak.  Ular 

qo`yilgan  muammoning  yechimini  topishga  qodir  bo`lishlari  kerak,  aks  holda 

yechimni  topa  olmagach,  ta`lim  oluvchilarning  qiziqishlari  so`nishiga,  o`zlariga 

bo`lgan  ishonchlarining  yo`qolishiga  olib  keladi.  «Muammoli  vaziyat»  metodi 

qo`llanilganda  ta`lim  oluvchilar  mustaqil  fikr  yuritishni,  muammoning  sabab  va 

oqibatlarini  tahlil  qilishni,  uning  yechimini  topishni o`rganadilar. 

 

"Munozara"   usuli 

Bu  metod  yordamida  talabalarga  ma‘lum  mavzu  bo‗yicha  ax-borot 



 

34 


yetkaziladi,  munozara  uchun  tanlangan  mavzuni  talabalar  "shturm"  qiladilar, 

natijada,  unga oid ma‘lumotni  atroflicha  o‗rganiladi. 



 

"O„z o„rningni top" usuli 

Agar  auditoriyada  muayyan  mavzu  bo‗yicha  tortishuvlar  vu-judga  kelsa, 

mazkur  metod  yordamida  muammo  yechimi  aniqla-nadi.  Undan  asosan  darsning 

kirish  qismida  foydalanishadi,  o‗tilayotgan  mavzu  turli  yondashuvlar  mavjudligi 

aytiladi.  Bu  bir  tomondan.  Ikkinchidan,  talabalar  fikrini  bayon  qilishi, 

o‗zgartirishga  imkon  tug‗iladi.  Nihoyat,  dars  so‗nggida  o‗qituvchi  mavzuni 

o‗zlashtirish  darajasini  baholaydi. 

1.Auditoriyaning  qarama-qarshi  burchaklariga  ikkita  plakat  osiladi.  Ularning 

biriga  "roziman",  ooshqasiga  "rozi  emasman",  degan  so‗zlar  yoziladi.  Plakatlarda 

ba‘zan  mavzuga  oid  savollar  bo‗yicha  qarama-qarshi  fikrlar  ham  yozilishi 

mumkin.  Masalan:  "anjir  gullaydi  va  meva  tugadi"  yoki  "anjir  gullamasdan  meva 

tugadi". 

2.Darsni tashkil  etish qoidalari  muhokama  qilinadi. 

3.Talabalarga  o‗rganilayotgan  muammo  yuzasidan  o‗z  fikrlariga  mos 

keladigan  plakat  yoniga borish taklif  etiladi.   



4.Talabalardan  o‗z  qarashlarini  asoslash  so‗raladi.  Bu  paytda  bir  guruhdan 

ikkinchi  guruhga  o‗tish  ruxsat  etiladi  va  shu  tariqa  talabalarining  hammasi  jalb 

etiladi.   

5.Muammo  bo‗yicha  fikrlar  bildirilgach,  talabalar  ichida  munozara 

davomida  o‗z  nuqtai  nazarini  o‗zgartirishlari  yoki  boshqa  guruhga  o‗tishlari 

mumkin.  Bunday hollarda  buning  sababini asoslashlari kerak. 

6.Ishtirokchilardan  opponentlari  ichida  muammo  yuzasidan  eng  ishonchli 

fikr  aytgan talabalarni  aniqlanadi. 

 

"Debatlar" usuli 

 

"Debatlar"  asosida  darsni  tashkil  etishdan  asosiy  maqsad  muammo 



 

35 


yechimini 

topishda 

talaba 

o‗z  yondashuvining  to‗g‗riligiga  o‗zgalarni 



ishontirishdir.  O‗z  fikrini  aniq  va  lo‗nda  bayon  etish,  buning  uchun to‗g‗ri dalil va 

xulosa topish ko‗nikmasini  shakllantirishda  "debatlar" samarali  metod hisoblanadi. 

 

PAMO”  formulasi (“POPS – formula”) metodi. 

Kasbiy  amaliyotni  endigina  boshlagan  yuristlarga  diskussiyalarda,  omma 

oldida  chiqishlarida  ushbu  metod  o‗z  pozitsiyasini  argumentlashga  yordam beradi. 

Undan  o‗z  fikrini  aniq, lo‗nda va qisqa qilib shakllantirish va ifodalashga o‗rganish 

uchun foydalaniladi. 

Qisqa  tarzda  so‗zga  chiqish  ―POPS  formula‖  metodiga  muvofiq  4  ta 

elementdan  iborat, ya‘ni: 

P  –  pozitsiya  (sizning  nuqtai  nazaringiz  nimadan  iborat)  mening  fikrimcha, 

bu..... 

O  –  asoslantirish  (sizning  asoslaringizni  qo‗llab-quvvatlovchi  sabab,  nimaga 

asoslanyapsiz, pozitsiyangiz   nimaga  asoslanadi) – negaki..... chunki....... 

P – misol (siz keltirgan   sabablarni asoslovchi faktlar)  .... masalan, ........ 

S – oqibat (xulosa, nima qilish  kerak, o‗z pozitsiyangiz .... shu sababli.... 

P – pozitsiya – ya schitayu, chto. (vashe tochke zreniya) 

O – obosnovanie – potomu, chto.. (dovod v podderjanii pozitsii) 

P – primer - .... naprimer .... (faktы) 

S – sledstvie -  ………poetomu ……. (chto nado delat?) 

2-4 ta gapdan iborat bunday so‗zga chiqishda o‗z  pozitsiyangizni aniq ifoda 

etasiz  va  takrorlaysiz  (xulosada),  faqatgina  bir  argumentni  keltirasiz,  biroq  u  aniq 

shakllantiriladi  va  ifoda  etiladi.  Bunda  quruq  so‗zlashdan  yoki  opponent  bilan 

ziddiyatga  kirishi  xavfidan  saqlanasiz.    ―POPS‖  formuladan      foydalanish  bilan 

chiqish  2-3  minut  vaqt  oladi,  undan  munozara  uchun  vaqt  cheklangan  vaziyada 

foydalanish  qulaydir. 

 

Interv`yu 

Bir-birlarini  yaxshi  tanimaydigan  juftliklar  tuzilib,  ularga  tanishib  olishlari 


 

36 


uchun  5-7  minut  vaqt  beriladi.  So`ng  juftlikning  har  bir  a`zosi  butun  guruhga  o`z 

sherigi  to`g`risdagi  ma`lumotlarni  biror  qiziqarli  faktni  qo`shgan  holda  taqdim 

etadi.  

Bunda  guruhdagi  har  bir  kishi  bitta  odam  bilan  tanishishi  kafolatlanadi.  Bu 

usul  ishtiokchilarga  dadillik  hissini  beradi,  biroq  uni  25  kishidan  ko`p  guruhda 

qo`llash mumkin  emas. 

 

Jadvallar 

Har  bir ishtirokchiga flomaster va katta qog`oz varog`i beriladi. Qog`oz to`rt 

qismga bo`linib, har biriga  quyidagi  axborotni yozish topshiriladi: 

 

yuqoridagi  chap burchakda: o`zini bir so`z bilan tasvirlasin 



 

yuqoridagi  o`ng burchakda: nima  bilan  faxrlanishini  yozsin 

 

pastdagi  chap  burchakda:  o`zi  haqida qandaydir bir sirni oshkor kilsin 



(bu  jiddiy  sir  bo`lishi  majburiy  emas,  biroq  shunday  axborot  bo`lsinki,  u  haqda 

ishtirokchilardan  hech kim  bilmasin) 

 

pastdagi o`ng burchakda: o`z xobbisini chizib bersin. 



(Jadvalning  katakchalarini  guruh xususiyatiga  qarab o`zgartirish mumkin) 

Hamma  ishtirokchilar  ishni  tugatganlaridan  keyin  ular  jadvalni  oldlarida 

ushlab  zalning  o`rtasiga  chiqishadi.  U  yoq-  bu  yoqqa  o`tib  ishtirokchilar bir-birlari 

bilan  tanishadilar.  Ishtirokchilar  o`z  ismlarini  jadvallarga  yozib,  ularni  devorga  ilib 

qo`yishadi.  

 

 



 

 

 



  

 

 



 

37 


Ta‟lim  usullarini  ma‟lumotlarni  eslab qolish  natijalariga  ta‟sir 

etishi 

 

 



Tinglaganimizda,  5% 

 

 



 

O‘qiganimizda,  10% 

 

 

                    



         Ko‘rganimizda, 20%

 

 



                                                                             

                                                                 

Ko‘rib va tinglaganimizda, 30% 

 

 



 

                                                                                 Birgalikda muxokama 

 

  qilganimizda,  40% 



 

 

o‘qiganimizda,  yozganimizda



 

suxbatlashganimizda,50%

 

 

mustaqil 



o‘qiganimizda,  taxlil 

qilganimizda 

yozganimizda,muhoka

ma qilganimizda, 

namoyish 

qilganimizda,  75%                                                                                

             

                 boshqalarni 

 o‘qitganimizda, 

            90%

 

Ma‟ruza 

xikoya 

tushuntirish 

yo‟riqnoma 

berish 

Kitob 

bilan 

ishlash 

Namoyish 

ko‟rsatish 

video usul 

Baxs 

Suxbat 

Aqliy  xujum 

O‟quv o‟yini  

Muammoli topshiriq 

Loyixalar usuli 

Boshqalarni o‟qitish 


 

38 


                 

    


1.3.  Kasb-  hunar  ko‟llejlarida  zamonaviy  darslarni  tashkil 

etishning  bugungi  xolati 

 

      Bugungi  kunda  kasb  hunar  ko‘llejlarida  darslarda  yangi  pedagogik 



texnologiyalar,  interaktiv  usullardan  foydalanilgan  xolda  darslar  o‘tkazilib 

borilmoqda  bunga  misol  qilib  biz  Asaka  pedagogika  ko‘lleji  o‘qituvchisi  Gulnora 

Madumarovaning  pedagogika  darslarini  misol  qilib  oldik.   Pedagogik darsi 78 soat 

bo‘lib  1-bosqich  o‘quvchilariga  2  semestr  davomida  o‘tkaziladi.  Na‘muna  sifatida 

jismoniy  tarbiya  yo‘nalishi  1-bosqich    32-33-  guruhlarni  tanladik.  Bu  guruhlarning 

biri  nazorat  va  ikkinchi  guruh  tajriba  guruh  etib  tayinlandi.  Bunda  32-  guruhga 

dars beruvchi o‘qituvchining  darsini  kuzatdik.   

Ko‘llej  o‘quvchilaridan  1-  bosqich  32-33-  guruhlarini  nazorat  va  tajriba 

guruhi  sifatida  oldik  ushbu  guruhlarda  Pedagogika  fanini  o‘qitish  bo‘yicha  guruh 

talabalarini 

munosabatlarini 

aniqlash 

maqsadida 

quyidagicha 

anketa 

so‘rovnomalarini  tarqatdik: 



1.  Pedagogika faniga  qiziqasizmi  ? 

2.  Pedagogika darslari sizningcha  qanday o‘tilish kerak? 

3.  Pedagogika  darsida  axborot  texnologiyalaridan  foydalanish  yaxshi 

samara beradimi? 

4.  Interfaol  dars sizga yoqadimi? 

5.  Interfaol  darslarni  an‘anaviy  darslardan farqi nimada? 

O‘tkizilgan  tajribadan  so‘ng quyidagicha natija  olindi. 

 

 



 

 

 



 

 

39 


 

      O‘zlashtirish    

        darajalari 

Nazorat guruhi 

(32-guruh) 

Tajriba  guruhi 

(33-guruh) 

Tadqiqot 

o‘tkazilishidan  oldingan 

natijalar  % 

Tadqiqot o‘tkazilishidan 

oldingan  natijalar  % 

 

Yuqori 


 

50 


 

48 


 

O‘rta 


 

30 


 

26 


 

Past 


 

20 


 

28 


 

Guruxlarda  o‘tkazilgan  tajribalar    natijalari  yuqoridagi  jadvalda  keltirilib 

o‘tildi.  Bunga  asoslanib  dastlab  o‘quvchilarni  darslarni  o‘zlashtirishlari 

o‘rganilganda  nazorat  guruhi(32-guruh)dagi  o‘quvchilarning  50%i  yuqori  natijada, 

30%i  o‘rta  natijada,  20%i  esa  past  natijada  berdi.  Tajriba  guruhi  (33-guruh)  deb 

tanlab  olingan  guruhda  esa  dastlabki  o‘rganilganda  o‘quvchilarning  48%i  yuqori 

natijada,  26%i  o‘rta,  28%i  esa  past  natijalar  berdi.  Olingan  natijalarga  suyangan 

holda  quyidagicha  yutuq,  kamchiliklar  aniqlanib  navbatdagi  vazifalar  belgilab 

olindi.  Ular  quyidagilardan  iborat: 

 

Yutuqlari:   



1.  Dars  jarayoni  talab  darajasida  tashkil  qilindi.  O‘tilgan  darsni 

mustaxkamladi. 

2.  Darsning  nazariy  uslubiy  ko‘rsatkichlari  va  ta‘minoti  talab  darajasida 

Yangi  mavzuni  tushuntirib  berdi. 

3.    Darsning  ilmiylilik  darajasida  dolzarb  masalalarni  taxlili  keltirildi. 

Berilgan  vaqtdan to‘g‘ri foydalanaoldi. 

4. Mavzuning  mohiyatini  o‘quvchilar to‘la ilg‘ab olishga harakat  qildilar. 


 

40 


5. Darsda talabalarni  faolligi  o‘rtacha bo‘ldi. 

6.  Mavzuga  oid  yangi  o‘quv  adabiyotlar  talabalar  e‘tiboriga  yetkazishga 

harakat  qilindi. 

7. Dars qisman zamonaviy  shakilga  qaratildi. 

8. Dars jarayonida  interfaollik  darajasi o‘rtacha bo‘ldi. 

9.  Darslarda  axborot  texnologiyalari  qo‘llash  va  foydalanishga  harakat 

qilindi. 

10.  Darsda  zamonaviy  o‘qitish  texnologiyalarini  joriy  etish  va  qo‘llashga 

xarakat  qilindi. 

11. Darsning  tarbiyaviylik  darajasi  o‘rtacha bo‘ldi. 

12. Dars sifat darajasida  talabga  javob berish imkoniyatlari  bo‘ldi. 

Kamchiliklari: 

1. 

Darsda  nazriy  uslubiy  ta‘minotlar  yetarli  emas.  Darsda  ilmiylik 



darajasida  mavzuga  oid  dolzarb  masalalar  to‘la  ochib  berilmadi.  Dars  davomida 

talabalar  mavzularning  mohiyatini  to‘la  ilg‘ab  yetmadilar.  Darsning  samaradorligi 

pas natija  berdi. 

2. 


Dasda talabalarning  faolligi  darajasi  yuqori emas. 

3. 


Darsni interfaollik  darajasi  ham yuqori bo‘lmadi. 

4. 


Darsda  axborot  texnologiyalari  va  pedagogik  texnologiyalardan  to‘la 

samarali  foydalanilmadi. 

5. 

Dars  sifatni  oshirish  uchun  yangi  o‘qitish  jarayoniga  etiborni 



kuchaytirish  kerak. 

Belgilangan  vazifalar:   

1. 

Darsni  zamonaviy  dars  talablari  darajasiga  olib  chiqish  yo‘lida  dars 



talablari  me‘yorlariga  to‘la amal  qilish  lozim. 

2. 


Darsning  nazariy  uslubiy  ta‘minotini  yangi  axborotlar  bilan  ilmiy 

tadqiqot  ishlari  yangiliklari,  so‘nggi  erishilgan  yutuq  va  tajribalarga  tayangan 

xolda tashkil  etish lozim. 

3. 


Darsning  ilmiylik  darajasida  talabalarga  nazariy  bilimlarni  ilmiy 

manbalar  asosida  amaliyotga  bog‘lagan  xolda  tushuntirib  berishni  tizimli  tashkil 



 

41 


etish lozim. 

4. 


Dars  jarayonida  so‘nggi  yangi  o‘quv  adabiyotlari  manbalaridan  to‘la 

foydalanishni  joriy  qilish  kerak. 

5. 

Darsda  axborot  texologiyalari,  yangi  pedagogik  texnologiyalar,  yangi 



o‘qitish  strategiyalarining  meto‘dikasini  chuqur  o‘rgangan  xolda  ta‘lim  jarayoniga 

joriy  qilish  samarasini  oshirish lozim. 

6. 

Tajriba  o‘tkazilayotgan  guruhlarda  ta‘lim  jarayonida  o‘qitishning 



samarali 

usillarini 

joriy 

etishni 


tizimli 

tashkil 


qilish 

va 


samaralilarini 

strategiyalarni  foydalanish  lozim  hamda  olingan  natijalarni  tahlil  qilish,  monitoring 

o‘tkazish va samarali  natijalarni  ommalashtirish  kerak. 

     Ushbu  tadqiqot  natijasiga  ko‘ra  kasb-hunar  kollejlarida  talabalarni 

barkamol  inson  qilib  tarbiyalashni  yanada  takomillashtirish  uchun  quyidagi 

vazifalar  belgilab  olindi: 

     Tajriba  guruxi  ya‘ni  33-guruxga  dars  o‘tish  jarayonlarini  tashkil  etishda 

o‘zaro  bir  birini  o‘qitish  usulidan  foydalanib  darslarni  o‘tishni  tavsiya  etdik. 

Nazorat  guruxiga  har  doimgi  darslar  qanday  tashkillashtirilgan  bo‘lsa  shunday 

darslar  o‘tilaverdi.  Tajriba  guruxiga  esa  biz  tavsiya  bergan  usulda  darslar  o‘tildi. 

Tadqiqotlar  o‘tkazishimizdan  oldin  olingan  natijalar,  huddi  biz  nazarda  tutgan 

natija  berdi va o‘quvchilarni  o‘zlashtirish  natijalari  ko‘tarilganlgini  aniqladik.   

 

I BOB BO‘YICHA XULOSALAR 



      Ilmiy  taxlil  va  o‘tkazilgan  tajribalar  natijasiga  tayangan  xolda 

quyidagicha  xulosalar  chiqarildi: 

1. 

Barkamol  shaxs  tarbiyasida  respublika  prezidentining  Farmon  va 



Qarorlari  asosida olib borilgan ishlar  o‘z samarasini bermoqda. 

2. 


Ilmiy  taxlil  natijasiga  ko‘ra  olimlar  tomonidan  olib  borilgan 

tadqiqotlar  asosida  ta‘lim  jarayonini  tashkil  etish  va  barkamol  shaxs  tarbiyasini 

ro‘yobga chiqarish jarayoni  tizimli  tashkil  etilish  orqali  erishiladi. 

3. 


Zamonaviy  dars  va  unga  qo‘yilgan  talablar  asosida  ta‘lim  jarayonini 

tashkil  etish muhim  sanaladi. 



 

42 


4. 

Ta‘lim  jarayonida  zamonaviy  o‘qitish  texnologiyalari  axborot 

texnologiyalari 

yangi 


pedagogik 

texnologiyalarni 

qo‘llash 

orqali  ta‘lim 

samaradorligini  oshirish  hamda  barkamol  shaxs  tarbiyasini  olib  borish 

imkoniyatlari  ortadi. 

5. 

Barkamol  shaxs  tarbiyasida  yuqori  kasbiy  tayyorgarlikka  ega  bo‘lgan 



mutaxasislarning  ishlashi  hamda  yangi  pedagogik  texnologiyalarni  qo‘llangan 

darslarning  tashkil  qilinishi  ko‘zlangan  maqsadga  erishish  garovi  sifatida  qaraladi. 

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 


 

43 


 

 


Download 459,55 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish