A abstraktlik (lot. Abstraction mavxumlik) – tafakkurning asosiy metodlaridan biri. Avtokratiya



Download 56,97 Kb.
bet11/21
Sana22.02.2022
Hajmi56,97 Kb.
#101546
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21
Bog'liq
Луғат фалсафа eda14f1b24b227f75cb019acc38811d0

Миллий мафкура - муайян миллатнинг этноижтимоий бирлик сифатида мавжуд бўлиши ва ривожланишини асослаб берувчи гоялар ва қарашлар тизими.
Миллий онг - миллатнинг мав­жуд бўлиши, унинг тарихий тараққиёти ва истиқболи билан боглик омил.
Миллий уз-узини англаш -хар бир миллат (элат)нинг ўзини реал мавжуд субъект, муайян моддий ва маънавий бойликларнинг ифодаловчиси эканлиги, ягона тил, урф-одат, анъана, қадриятлар ва давлатта мансубликни, манфаат хамда эхтиёжлар умумийлигини тушуниб етиши.
Миллий ғоя — муайян миллат хаётига мазмун бахш этадиган, уни эзгу мақсад сари етаклайдиган фикрлар мажмуи.
Миллий ғypyp - хар бир- мил­латнинг ўз-ўзини англаши натижасида содир бўладиган ички рухий кайфият.
Миқдор - объектнинг ташқи курсаткичлари (унинг катталиги, сони, хажми, хоссаларининг ривожланиш даражаси ва х-к.)Ни ифодаловчи тушунча.
Миқиор узгаришларининг сифат ўзгаришларига ўтиши қонуни - диалектика-нинг конунларидан бири.
Модернизация, модернизациялаш (французча moderisatio, moderne — янги, замонавий) — жа­миятни замонавий талабларга мувофик такомиллаштириш мақсадида хилма-хил ўзгартиришларни амалга оширишдан иборат ижтимоий-тарихий жараённи ифодаловчи тушунча.
Мохият ва ходиса - фалсафий тушунчалар. Мохият нарсаларнинг ички мазмуни бўлиб, уларнинг турли-туман хоссалари ва муносабатларини яхлит акс эттиради.
Мулохаза — кишининг нарса, воқеа, ходиса ва холатлар хақидаги фикри ёки хукми.
Муносабат - фалсафий катего­рия. Бирор нарса, ходиса қисмлари, унсурлари ўртасидаги ўзаро боғлиқликни билдиради.
Мутакаллимлар - ўрта аср ис­лом оламида капом илми билан шуғулланган олимлар ва калом тарафдорлари.
Мутлақ, абсолют шак-шубҳасиз, шартсиз, хеч қандай шарт-шароитларга боғлик, бўлмаган чекланмаган, поёнига етган, мукаммал деган маъноларни билдирувчи ту­шунча (мае., м. Хак,ик,ат).
Мутлаклик ва нисбийлик - фалсафий тушунчалар. Мутлақлик мутлақ тушунчасига тегишлидир.

Download 56,97 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish