2 Ишлаб чиқариш, тақсимот, айирбошлаш, истеъмол жараёнлари


Бозор иқтисодиётининг асосий зиддиятлари билан бир қаторда қуйидаги камчилик ёки салбий жиҳатлари ҳам мавжуд



Download 6,05 Mb.
bet9/31
Sana13.06.2022
Hajmi6,05 Mb.
#661530
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   31
Bog'liq
2 5195052382358083042

Бозор иқтисодиётининг асосий зиддиятлари билан бир қаторда қуйидаги камчилик ёки салбий жиҳатлари ҳам мавжуд:

  • атроф муҳитни ишлаб чиқариш ва бошқа фаолият турлари таъсиридан муҳофаза қилиш механизмининг мавжуд эмаслиги;
  • - ресурсларнинг қайта тикланмайдиган турларини саклаш имкониятининг йўқлиги;

    - меҳнат қилиш билан боғлиқ кафолатларнинг мавжуд эмаслиги;

    - фанда фундаментал ва амалий тадқиқотларнинг ривожланишига кўмаклашувнинг йўқлиги;

    - ривожланишнинг беқарорлиги ҳамда ишлаб чиқаришнинг пасайиши ва инфляция жараёнларининг мавжудлиги.


3-Мавзу: ТАЛАБ ВА ТАКЛИФ НАЗАРИЯСИ. ЭЛАСТИКЛИК
РЕЖА:
1
    • Талаб тушунчаси. Талаб қонуни.

2
    • Гиффен самараси, талаб миқдорига таъсир қилувчи омиллар.

3

4
    • Таклиф миқдорига таъсир қилувчи омиллар.

5
    • Талаб эластиклиги ҳисоби ва нарх таклифи, натижа моҳиятини формула билан тушунтириш.

6
    • Эгри талаб, талаб ва таклифнинг мақсадли нарх эластиклигини намойиш қилиш ва интерпретациялаш.

1. Талаб тушунчаси ва унинг миқдорига таъсир қилувчи омиллар. Талаб қонуни
Талаб – бу пул билан таъминланган эҳтиёждир.
Маълум вақт оралиғида, нархларнинг мавжуд даражасида истеъмолчиларнинг товар ва хизматлар маълум турларини сотиб олишга қодир бўлган эҳтиёжи талаб дейилади.
Талаблар турлича бўлиб, одатда бир хил товар ёки хизматларга бўлган талабнинг икки тури фарқланади:
    • Ҳар бир истеъмолчининг, яъни алоҳида шахс, оила, корхона, фирманинг товарнинг шу турига бўлган талаби якка талаб дейилади.

Якка талаб
    • Бир қанча (кўпчилик) истеъмолчиларнинг шу турдаги товар ёки хизматга бўлган талаблари йиғиндиси бозор талаби дейилади.

Бозор талаби.
А
B
C
D
E
Якка талаб
Бозор талаби
Товарлар
Талабнинг туркумланиши
Таъсир қилиш омилларига кўра
Қондирилиш даражасига кўра
Объектига кўра
Ишлаб чиқа-риш омил-ларига талаб
Истеъ-мол буюм-ларига талаб
Ҳақи-қий талаб
Қон-дирилган талаб
Қон-дирил-маган талаб
Экзоген
(ташқи
омиллар таъси-
ридаги)
талаб
Эндоген
(ички
омиллар таъси-
ридаги)
талаб
Яширин талаб
Жорий талаб
Ҳаракат-чан талаб
Тўпланган талаб

Download 6,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish