117
Патруль-пост хизмати ва жамоат тартибини сақлаш бўлинмалари
ички ишлар органларининг асосий соҳавий хизматларидан бири
ҳисобланади. Бу бўлинмалар ички ишлар органларининг оператив,
тергов ва махсус функцияларининг чекланган доирасини амалга
оширувчи бошқа соҳавий хизматларидан фарқли ўлароқ, ички ишлар
органларининг деярли барча йўналишларидаги фаолияти бўйича
зарурий вазифаларни бажаришда иштирок этади.
Мустақилликнинг дастлабки йилларида, жамиятдаги мавжуд қатор
омиллар, хусусан, жамоат тартибини сақлаш ва таъминлаш ҳамда
жиноятчиликка қарши кураш борасида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи
органлар олиб бораѐтган ишлар муайян
даражада талабга жавоб
бермаслиги; айрим вилоятларда ашаддий безорилик, гиѐҳвандлик,
ўғирлик, порахўрлик, тамагирлик, номусга тажовуз қилиш каби
жиноятларнинг сони ошиб борганлиги; маҳалла қўмиталарининг
жамоат тартибини сақлаш ва таъминлаш, одамларнинг ҳушѐрлиги ва
ѐн-атрофда рўй бераѐтган воқеаларга
онгли муносабатини ошириш
юзасидан олиб борилаѐтган ишларни фаоллаштириш лозимлиги;
жамоат тартиби ва фуқароларнинг ўз шахсий хавфсизлигини сақлаш,
уларнинг ҳушѐр ва огоҳлиги теварак-атрофда рўй бераѐтган воқеаларга
фаол муносабатига боғлиқ эканини одамларнинг онгига етказиш муҳим
эканлиги жамоат тартибини сақлаш ва хавфсизлигини таъминлаш
тизимини тубдан ислоҳ қилишни тақозо этди. Қолаверса, ушбу даврда
патруль-пост хизматини замонавий қурол-аслаҳа, махсус алоқа
воситалари билан жиҳозлаш ишлари ҳамда шахсий таркибнинг
жанговар хизмат тайѐргарлигини ташкил этишда камчиликлар
мавжудлиги, кўпгина ходимларнинг
касбий даражаси замонавий
талабларга жавоб бермаслиги ҳам кузатилган эди.
Жамоат тартибини сақлаш ва хавфсизлигини таъминлашни
ҳуқуқий тартибга солишнинг мазмуни, аввало, шу фаолият
субъектларининг, хусусан, ички ишлар органлари патруль-пост
хизмати ва жамоат тартибини сақлаш бўлинмаларининг ҳуқуқ ва
мажбуриятларидан иборат бўлиб амалдаги қонун ҳужжатларида
белгиланган.
118
Патруль-пост хизмати ва жамоат тартибини сақлаш бўлинмалари
фаолиятининг ҳуқуқий асосларини Ўзбекистон
Республикасининг
Конституцияси ва қонунлари, Ўзбекистон Республикаси Олий
Мажлис палаталарининг қарорлари, Ўзбекистон Республикаси
Президентининг фармонлари, қарорлари ва фармойишлари, Вазирлар
Маҳкамасининг қарорлари тегишли вазирликлар, давлат қўмиталари
ва идораларнинг буйруқлари ҳамда қарорлари ва маҳаллий давлат
ҳокимияти органларининг қарорлари ташкил этади.
Конституция нормалари демократик
жамият барпо этишдаги
ижтимоий муносабатларни адолат ва инсонпарварлик принципларига
асосланган ҳолда тартибга солишнинг ўзининг негиз манбаси
ҳисобланади. Мамлакатда ва унинг маъмурий-ҳудудий бирликларида
жамоат тартибини сақлаш ва хавфсизлигини таъминлаш Ўзбекистон
Республикаси Конституцияси, хусусан, унинг фуқаро, жамият ва
давлат манфаатларининг ҳар қандай кўринишдаги жиноий, маъмурий
ва бошқа ғайриижтимоий тажовузлардан ҳимоя қилиш талабларини
ўзида мужассамлаштирган нормаларида ўз аксини топган.
Шунингдек, жамоат тартибини сақлаш ва
хавфсизлигини
таъминлаш бўйича Конституция талабларини бажариш учун вужудга
келадиган ижтимоий муносабатларни ҳуқуқий тартибга солишда
Ўзбекистон Республикасининг Жиноят, Жиноят-процессуал ва
Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекслари муҳим ўрин тутади.
Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 2-моддасида:
Do'stlaringiz bilan baham: