Қ урилиш меъёрлари ва қоидалари



Download 4,31 Mb.
bet5/23
Sana22.02.2022
Hajmi4,31 Mb.
#95709
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23
Bog'liq
2 5337267451132380638

2.7 жадвал

Қурилиш майдончасининг сейсмиклиги, балларда

7

8

9

>9

9*

Коэффициент

1,25

0,5

1,0

1,4

2



2.14. Спектрал коэффициент Wi лойиҳалаштирилаётган объектнинг хусусий тебранишлари даври, 2.2 жадвалда келтирилган регионлар индекси ҳамда грунтларнинг сейсмик хоссалари бўйича тоифасига боғлиқ ҳолда 2.8 жадвалдан ёки 2.2 расмда берилган графиклардан аниқланади.

  1. Биноларнииг динамик тавсифларини аниқлашда заминнинг силжиш ва оғиш бўйича эластик қайишқоқлигини ҳисобга олиш зарур.

  2. Кδ коэффициенти қуйидаги формуладан аниқланади:




Кδ


бу ерда δ-тебранишлар декременти бўлиб, лойиҳалаштирилаётган биноларга ўхшаш биноларни натуравий синаш йўли билан аниқланади, тажриба йўли билан аниқлаш имкони бўлмаса, 2.9 жадвалдан аниқланади;
Т1 - бино тебранишларининг асосий тони бўйича хусусий тебранишлари даври.
2.8 жадвал

Манзил индекси

I

II

III

IV

Грунт тоифаси

I,II

III

I,II

III

I,II

III

I,II

III

П,с

Спектрал коэффициент Wi

1

2

3

4

5

6

7

8

9

0

0,40

0,40

0,40

0,40

0,40

0,40

0,40

0,40

0,05

0,87

0,58

0,61

0,48

0,52

0,45

0,92

0,58

0,10

1,11

0,73

0,83

0,55

0,79

0,50

1,13

0,73

0,15

1,21

0,81

1,00

0,63

0,97

0,56

1,21

0,83

0,20

1,24

0,87

1,09

0,70

1,09

0,65

1,24

0,88

0,25

1,22

0,91

1,14

0,75

1,15

0,73

1,22

0,91

0,30

1,17

0,92

1,16

0,80

1,16

0,79

1,18

0,92

0,35

1,11

0,93

1,16

0,83

1,15

0,83

1,13

0,93

0,40

1,04

0,92

1,15

0,86

1,11

0,85

1,07

0,92

0,45

0,97

0,89

1,10

0,87

1,06

0,87

1,01

0,91

0,50

0,89

0,88

1,03

0,88

1,00

0,87

0,94

0,89

0,55

0,82

0,85

0,97

0,88

0,94

0,87

0,88

0,86

0,60

0,76

0,82

0,91

0,87

0,88

0,86

0,82

0,84

0,65

0,69

0,79

0,85

0,86

0,81

0,84

0,76

0,81

0,70

0,63

0,76

0,79

0,85

0,75

0,82

0,71

0,78

0,75

0,58

0,73

0,73

0,83

0,69

0,80

0,66

0,76

0,80

0,53

0,69

0,67

0,79

0,64

0,77

0,61

0,73

0,85

0,49

0,66

0,62

0,76

0,59

0,74

0,57

0,70

0,90

0,45

0,63

0,58

0,74

0,54

0,72

0,53

0,67

0,95

0,42

0,60

0,54

0,71

0,50

0,69

0,50

0,64

1,00

0,38

0,57

0,52

0,68

0,47

0,66

0,47

0,62

1,05

0,36

0,54

0,49

0,65

0,43

0,63

0,44

0,59

1,10

0,33

0,51

0,48

0,63

0,40

0,60

0,41

0,57

1,15

0,31

0,49

0,47

0,60

0,38

0,57

0,39

0,54

1,20

0,29

0,46

0,46

0,57

0,35

0,55

0,36

0,52

1,25

0,27

0,44

0,45

0,55

0,33

0,52

0,35

0,50

1,30

0,26

0,41

0,44

0,52

0,32

0,50

0,33

0,47

1,35

0,25

0,39

0,43

0,50

0,30

0,47

0,31

0,45

1,40

0,24

0,37

0,42

0,47

0,29

0,45

0,30

0,44

1,45

0,23

0,36

0,41

0,45

0,27

0,43

0,29

0,42

1,50

0,22

0,34

0,40

0,44

0,26

0,41

0,28

0,40

1,55

0,21

0,32

0,39

0,42

0,26

0,39

0,27

0,38

1,60

0,20

0,31

0,38

0,40

0,25

0,37

0,26

0,37

1,65

0,20

0,29

0,37

0,39

0,24

0,35

0,25

0,35

1,70

0,19

0,28

0,37

0,38

0,24

0,34

0,24

0,34

1,75

0,19

0,27

0,36

0,37

0,23

0,32

0,24

0,33

1,80

0,18

0,26

0,35

0,36

0,23

0,31

0,23

0,32

1,85

0,18

0,25

0,35

0,36

0,22

0,30

0,23

0,30

1,90

0,18

0,24

0,34

0,35

0,22

0,29

0,22

0,29

1,95

0,18

0,23

0,33

0,35

0,22

0,28

0,22

0,28

2,00

0,17

0,22

0,32

0,34

0,22

0,27

0,22

0,27

2.9 жадвал



Биноларнинг конструктив ечими

Тебранишлар декременти

1.

Пландаги ўлчами катта бўлмаган баланд иншоотлар (миноралар, мачталар, мўрилар, лифтларнинг алоҳида шахталари ва ҳ.к)

0,15

2.

Девор тўлдиргичлари каркac деформациясига таъсир этмайдиган, устун баландлигини бинонинг сейсмик куч йўналишига кўндаланг ўлчамига нисбати 25 га тенг ёки ундан катта бўлган каркасли бинолар

0,15

3.

1 ва 2 бандларда кўрсатилган бинолар

0,3



2.2-расм.


2.17. Кэт коэффициенти 2.10 жадвал бўйича олинади.

2.10 жадвал





Биноларнинг конструктив ечими

Кэт коэффициенти

1.

Қаватлр сони 5 дан ортиқ бўлган каркасли, диафрагмали ёки бикрлик ўзаги бўлган, йирик блокли, комплекс конструкцияли ёки монолит темирбетон бинолар.

Кэт=1+0,1(п-5),
бироқ 1,5 дан
катта эмас.

2.

Қаватлар сони 5 гача бўлган йирик панелли-бинолар

0,75

3.

Қаватлар сони п 5 дан юқори бўлган йирик панелли бинолар ва ҳажмий блокли бинолар.

Кэт=0,9+0,075(п-5),
бироқ 1,3 дан катта эмас

4.

1-3 бандлардан кўзда тутилмаган бинолар.

1,0



2.18. Консол тарх бўйича ҳисобланадиган бинолар учун (ηik)нинг қиймати қуйидаги формуладан аниқланади:


(2.6)


бу ерда Xi(xk), Xi(xj) - бино иншоотлар i-тон бўйича эркин тебранганида қаралаётган К нуқтаси ва массалар тўпланган нуқталарда вужудга келадиган кўчишлар;
Qj - нуқтасига тўпланган массанинг вазни бўлиб, 2.1 бандга мувофиқ аниқланади.
2.19. Қаватлар сони 5 гача бўлиб, T1 < 0,4 бўлса, ηk коэффициентb қуйидаги соддалаштирилган формуладан аниқланиши мумкин;
(2.7)
бу ерда Хk ва Xj- пойдеворнинг юқори сиртидан К за j нуқталаригача бўлган масофа.
2.20. Биноларнинг асосий шакл бўйича хусусий тебранишлари даври T1>0,4 с бўлса, конструкциялардаги зўриқишлар тебранишларнинг юқори шаклларини ҳисобга олган ҳолда аниқланиши зарур; бунда тебраниш шакллари сони 3 тадан ошмаслиги керак. Юқори шакл тебранишлари учун декремент биринчи тон тебранишлари декрементига тенг қилиб олиниши мумкин.
2.21. Биноларни 2.6 бандга кўра биринчи чегаравий ҳолат ЧХ-1 га эришмаганлигини текширишда конструктив система элементларида алоҳида жамлама (особое сочетание) юклардан ҳосил бўлган зўриқишлар қуйидаги формуладан топилади:
(2.8)
бу ерда

Download 4,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish