Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet175/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

135-расм. Карст воронкалари. 
136- расм. Карст қудуғи. 
Ўзига хос юза карст шакллари эриш ва суффозия 
жараѐнларининг биргаликда ривожланиши туфайли ҳосил бўлади. 
Суффозия
(лотинча suffosio – остини кавлаш) деганда бўшоқ 
жинслар орасидан майда гил зарраларининг ювилиб кетилиши 
тушунилади. Карстланувчи жинслар қум-гилли ѐтқизиқлар билан 
қопланган ҳолларда шимилаѐтган сувлар ѐрдамида улардаги гил 
зарралари сув билан ювилиб, пастдаги карст бўшлиқларига олиб 
тушилади. Шу туфайли қоплама жинслар чўкиб, остидаги карст 
бўшлиқларига ўпирилиб тушади. 
Ерости карст шакллари асосан карст ғорларидан иборат 
бўлади. Бу энг йирик карст шакли бўлиб, уни 
спелеология
фани 
ўрганади. 
Карст ғорлари горизонтал ва қия каналлар тизимидан иборат 
бўлиб, одатда мураккаб тармоқланувчи, бир кенгайиб, бир 
тораювчи бўшлиқлардан иборат бўлади. Карст ғорларининг бундай 
134
-
расм. Карст шаклларининг схематик 
тасвири: 1 - карлар; 2 - понор; 3 – карст ворон-
каси; 4 – карст бўшлиғи; 5 – карст ғори.


287 
ғорайиб шакллари карстланувчи жинслардаги дарзликлар тизими 
ва карстланувчи жинслар таркибининг ўзгарувчанлиги билан 
боғлиқ. 
Йирик ғорларнинг тубида ерости кўллари, сойлари мавжуд 
бўлиб, улар нафақат тоғ жинсларини эритади, балки ювади ҳам 
(эрозия). Баъзан ғорларнинг усти қулаб тушиб, карст воронкалари 
вужудга келади. 
Шундай қилиб, ерусти ва ерости карст жараѐнлари ўзаро 
боғлиқ бўлади. 
Кучли карстлашган районларда кўп қаватли ғорлар 
ривожланган. Карст ғорларининг бундай қаватлилиги грунт 
сувлари сатҳининг ўзгариши билан боғлиқ. Эрозия базисининг 
пасайиши грунт сувлари сатҳининг пасайиши билан бирга кечади 
ва бу ғорнинг янги қавати шаклланишига олиб келади. 
Карст ғорлари дунѐнинг кўплаб мамлакатларида учрайди. 
Улар АҚШ даги Кентукки платосини ташкил этувчи ғовакли 
оҳактошларда кенг тарқалган. Бу ердаги энг йирик Мамонт ғори 
беш қаватли бўлиб, умумий узунлиги 300 км ва асосий залининг 
баландлиги 30 м гача боради.

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish