Hayvonot dunyosining zamonaviy sistemasi



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/414
Sana16.12.2022
Hajmi7,33 Mb.
#888196
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   414
Bog'liq
Туплам

Адабиетлар 
1. Kugananthan S., Gridneva Z., Anna R. Hepworth A.R., et al Associations between Maternal 
Body Composition and Appetite Hormones and Macronutrients in Human Milk // Nutrients. – 2017. – 
V. 9, N 3. – P. 252-259. 
2. Уголев А.М., Тимофеева Н.Н. Определение амилолитической активности // 
Исследование пищеварительного аппарата у человека - Л.: Наука, 1969. - С. 187–192. 
3. Drozdowski L.A., Clandinin N., Thomson A.B.R. Ontogeny, growth and development of the 
small intestine: Understanding pediatric gastroenterology. // World J Gastroenterol.– 2010. – V. 21:- P 
787–799.
ЧУЧҚАЛАРНИНГ ЮРАК ВА ҚИЗИЛЎНГАЧ МУСКУЛЛАРИДА 
САРКОСПОРИДИЙЛАР 
Гадоев А., Каримов В.
Фарғона давлат университети
Саркоспоридийлар қишлоқ хўжалик ҳайвонлари шу жумладан чўчқаларнинг ички 
аъзоларини мускул толалари орасида текинхўрлик (паразитлик) қилиб яшовчи бир ҳужайрали 
ҳайвонлар сирасига киради. Улар ўтхур ҳайвонларнинг ички аъзолари мускул толаларида ҳамда 
гўштхўр ҳайвонларнинг ичакларида яшаб «саркоспоридиоз» касаллигини келтириб чиқаради. 
Саркоспоридиоз (саркоцистоз) сурункали ташқи аломатсиз кечувчи касаллик бўлиб, 
ҳайвонлар билан одамлар ўртасидаги умумий (антропозооноз) касаллик ҳисобланади. Булар 
ўтхур ҳайвонлардан одам ва гўштхур ҳайвонларга хом ва яхши пиширилмаган гўшт орқали 
ўтиб, одам ва гўштхур ҳайвонларни тезаги орқали эса ўтхур ҳайвонларга ўтади. Ўтхур 
ҳайвонларнинг организимига салбий таъсир қилиб, маҳсулдорлигини пасайтириб, иқтисодий 
зарар келтиради. 
Юқорида келтирилган маълумотлардан келиб чиқиб, Фарғона шаҳридаги гўшт 
комбинатига Марказий Фарғона ва Қувасой шаҳридан келтирилган чўчқаларни юраги ва 
қизилўнгачини саркоспоридийлар билан зарарланишини ўргандик. 
Текшириш учун 130 бош чўчқадан фойдаландик. Текшириш икки усулда олиб борилди: 
Макроскопик (оддий кўз билан куриш) ва Микроскопик (микропрепарат тайѐрлаш). 
Макроскопик усулда текширилган 60 бош чўчқанинг 7 бошининг юраги (11,6%)да 
саркоспоридийнинг макроцистаси топилди. Топилган макроцистанинг шакли узунчоқ, 
овалсимон, гурунч донасига ўхшаш бўлиб, зарарланиш интенсивлиги 2-тадан 10-тагача, ҳажми: 
узунлиги 1,0-6,0 мм, эни эса 1,5-5,0 мм-га тўғри келди. 


210 
Ушбу усулда текширилган 60 бош чўчқанинг 8 бошининг қизилўнгачида (13,3%) 
саркоспоридийнинг макроцисталари топилди. Топилган макроцисталарнинг ранги оқ ва 
кўлранг бўлиб, буларнинг ҳам шакли узунчоқ, овалсимон ва гурунч донасига ухшаш эди. 
Зарарланиш интенсивлиги 2-тадан 18-тагача, ҳажми: ўртача узунлиги 1,0-6,5 мм, эни эса 1,0-5,0 
мм-ни ташкил этар эди. 
1-жадвал
Чўчқаларнинг юрак ва қизилўнгач мускулларини макроскопик усулда текширишнинг 
саркоспоридийлар билан зарарланиши. 
№ 
Аъзолар тури 
Те
кши
ри
лга
н 
За
ра
рла
нга
н 
За
ра
рла
ни
ши
, %
За
ра
рла
ни
ш 
ин
те
нс
ивл
иги

ин

ак
с)
Макроцисталарнинг 
ҳажми 
Узун-
лиги, мм 
Эни, мм 

Юраги 
60 

11,6 
2-10 
1,0-6,0 
1,5-5,0 

Қизилўнгачи 
60 

13,3 
2-18 
1,0-6,5 
1,0-5,0 
Жами: 
120 
15 
12,5 
2-14 
1,0-6,25 
1,25-5,0 
Ҳайвонларнинг саркоспоридийлар билан зарарланиш даражасини яхшироқ аниқлаш 
йўли бу микроскопик усулдир. Ушбу усул орқали ҳайвонларнинг ҳамма ички аъзоларини 
саркоспоридийларга текшириш мумкин. 
Микроскопик усулда текширилган 70 бош чучқанинг юраги ва қизилўнгачи қуйидаги 
натижани берди. Текширилган 70 бош чўчқа юрагидан 26-таси (37,0%) ҳамда 70 бош чўчқа 
қизилўнгачидан 9-таси (12,8%) саркоспоридийлар билан зарарланганлиги аниқланди. 
Ушбу усулда текширилган чўчқаларнинг юраги ва қизилўнгач мускул тўқимасининг 
ички толаларида саркоспоридийларни микроцистаси ва трофозоид босқичлари топилди. 
Текширилган юракнинг ҳар 100 куриш майдончасида 15-25-тагача – узунлиги 0,1-1610 мк, эни 
0,25-0285 мк микроциста ва 60-70-тагача – узунлиги 2,0-5,6 мк, эни эса 7,8-5,7 мк трофозоид, 
қизилўнгачининг текширилган ҳар 100 кўриш майдончасида 5-6-тагача узунлиги 0,1-1,720 мк, 
эни 0,24-0,310 мк микроциста ва 25-30-тагача узунлиги 2,5-6,3 мк, эни эса 7,6-5,8 мк трофозоид 
босқичидаги саркоспоридий ўчради. 
2-жадвал
Чўчқаларнинг юрак ва қизилўнгач мускулларини микроскопик усулда текширишнинг 
саркоспоридийлар билан зарарланиши. 
№ 
Аъзолар тури 
Те
кши
ри
лга
н 
За
ра
рла
нга
н 
За
ра
рла
ни
ши

%
Микроцисталарнинг 
ҳажми, мк 
Трофозоидларнинг 
ҳажми, мк 
Узунлиги 
Эни 
Узунлиги 
Эни 

Юраги 
70 
26 
37,0 
0,1-1,610 
0,25-0,285 
2,0-5,6 
7,8-5,7 

Қизилўнгачи 
70 

12,8 
0,1-1,720 
0,24-0,310 
2,5-6,3 
7,6-5,8 
Жами: 
140 
35 
25,0 
0,1-1,670 
0,24-0,297 
2,25-5,95 
7,7-5,75 
Шундай қилиб, юқорида келтирилган фикрларга асосланиб айтиш мумкинки 
саркоспоридийлар: макроцист, микроцист ва трофозоид босқичида хом гўшт орқали гўштхур 
ҳайвонларга ва яхши пиширилмаган гўшт орқали одамларга ўтиб саркоспоридиоз касаллигини 
келтиради.

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   414




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish