Харажатларни туркумлаш ва ҳисоби



Download 0,72 Mb.
bet8/13
Sana03.05.2023
Hajmi0,72 Mb.
#934870
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
2 мавзу Харажатларни туркумлаш ва ҳисоби22

Тўғри чизиқ тик ўқни кесиб ўтадиган В нуқтаси (240) доимий чиқимларга тенгдир, яъни у = а + bx – бу а нинг қисми регрессия формуласида бир марталик ўзгарувчи чиқим b тўғри чизиқ нуқталари ўртасидаги оғишларни таҳлил қилиш ва қуйидаги ҳисоб билан аниқланади:

  • Тўғри чизиқ тик ўқни кесиб ўтадиган В нуқтаси (240) доимий чиқимларга тенгдир, яъни у = а + bx – бу а нинг қисми регрессия формуласида бир марталик ўзгарувчи чиқим b тўғри чизиқ нуқталари ўртасидаги оғишларни таҳлил қилиш ва қуйидаги ҳисоб билан аниқланади:
  • b = (харажатлардаги фарқ) / (Ишлаб чиқар. ҳажмидаги тафовут) = (720-560)/(240-160) = 2 ш.б.
  • Бу ҳисоб ишлаб чиқариш даражасининг 160 дан 240 гача даражасини бирлаштирувчи тўғри чизиқда харажатларда бўлиши мумкин бўлган ўзгаришларни қиёслаш асосида амалга оширилади. Бунинг натижасида регрессия формуласини оламиз:
  • у = 240 + 2х.
  • Агар Х қимматини 100 деб ҳисобласак, тенглама бундай тус олади
  • у = 240 + (2 • 100) = 440 ш.б.
  • График усулдан фойдаланиш осон ва у корреляция йўқ бўлган шароитда ёки кузатиладиган миқдорлар бетартиб ўзгарганда харажатларни фойдали визуал тасаввур қилишни таъминлайди.

Энг кўп ва энг кам қиймат усули энг юқори ва энг кам фаоллик даврини танлаш ва харажатлардаги ўзгаришларни шу икки даражага мувофиқ равишда қиёслашдан иборат. Бундай ёндашув қуйидаги мисолда кўрсатилган.

  • Энг кўп ва энг кам қиймат усули энг юқори ва энг кам фаоллик даврини танлаш ва харажатлардаги ўзгаришларни шу икки даражага мувофиқ равишда қиёслашдан иборат. Бундай ёндашув қуйидаги мисолда кўрсатилган.
  • Қуйида маҳсулот чиқиш ва техник хизматлар кўрсатишга олдинги 12 ойдаги ойлик ҳисоб маълумотлари келтирилган. Бу маълумотлар ишлаб чиқаришнинг энг паст ва энг юқори даражасида олинган.
  • Ишлаб чиқариш ҳажми, бирлик
  • Техник хизматлар кўрсатишга сарфлар
  • 5000
  • 22000
  • Энг юқори фаоллик даражаси
  • 10000
  • 32000

Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish