Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

даромадларни 
кайта таксимлаш сиѐсати
ривожлана бошлади.
Хозирги даврда иктисодиѐт назариясида жамиятда каттарок тенгликка 
эришиш зарурлигини асословчи 3 йуналиш бор: 
1)
социалистик таълимот
. У хусусий мулкни, «мехнатсиз» даромадга ва мерос 
хукукига карши чикади. 
2)
Индивидуалистик докторина
. Хар кандай шахс учун инсон номига мос 
хукукларига ва у билан боглик булган социал минимумга эга булиши керак. 
3)
Кейнс концепцияси
. Тенгсизлик истеъмол товарларига талабни 
пасайтиради, иктисодий усишни ушлаб туради.Демак тенгсизликни давлат 
камайтириши керак. 
Даромадларни кайта таксимлаш давлатнинг фискаль ва социал сиѐсатлари 
оркали амалга оширилади, бойлардан камбагалларга пул шаклида олиб берилади. 


Бойлик ва камбагалликнинг манбаи капитализм эмас, балки иктисодий 
ривожланиш. Саймон Кузнец (Англия, АКШ, Германияда) изланишлар ва 
статистик маълумотларни урганиб шу хулосага келганки, иктисодий ривожланиш 
тенгсизликни камайишига олиб келади. Камбагаллик сон жихатдан хам, салмок 
жихатдан хам кискариб боришга мойилдир. 
Кейинги йилларда даромадни кайта таксимлаш дастурларини илгор 
давлатларда каттик танкид килмокдалар, танкид килувчиларнинг асосий 
аргументлари куйидагилардан иборат: 
-
солик пресси купрок даромад топишга булган стимулни пасайтиради (демак 
иктисодий усишга ва жамият тараккиѐтига салбий таъсир этади); 
-
хар хил давлат томонидан берилган ердам бокимандачилик кайфиятини 
кучайтирмокда; 
-
бойлардан олинган пулнинг хаммаси хам камбагалларга етиб келмайди. 
Анчагина кисми давлат аппаратига колиб кетади (айрим хисоб - китоблар 
буйича давлат ажратган маблагнинг 40 – 60 % камбагалларнинг узига етиб 
келмайди). 
Мамлакат ахолисининг кандай яшаетганлиги курсатувчи уртача статистик 
курсатгич - бу жон бошига тугри келадиган ЯММдир. Аммо хает даражасини , 
унинг сифатини аниклаш учун ривожланган мамлакатларда амалиѐтда 37 тагача 
курсаткич фойдаланилади. 
Хаѐт даражасини аниклашда фойдаланиладиган курсатгичлар: уртача умр 
куриш, болалар улими (1 ѐшгача болаларнинг улими тарзида аникланади), 
маълумот даражаси, иш хаки микдори, минимал иш хаки ва бошкалар.
Хаѐт сифатини курсатувчи курсаткичлар : - фукароларнинг хавфсизлиги, жон 
бошига нашр килинадиган махсулотлар, инсон хукукларини 40 пунктига риоя 
килиниши, ишсизлик даражаси, дам олиш кунлари сони ва бошкалар. 
4 - 
саволга
жавоб
Узбекистон буйича хает даражаси тугрисида ишонарли маълумот йук. 1989 
йилда Узбекистонда ахолининг 44 % камбагал (кишлокларда эса 57 %) булган. 
Узбекистон ахолисидаги оилаларнинг 1,4 % игина энг юкори гурухга кирган, 
СССР буйича эса 10 % оила кирган. 
1997 йил мехнат вазирлиги тадкикот утказди, унинг хулосалари: 
- одатда куп болали оилалар камбагал; 
- камбагаллар одатда, вилоят марказларидан ташкарида мавжуд; 
- пенсионерлар орасида камбагаллар нисбатан кам (10 % атрофида) 
бундай курсаткич бошка СНГ давлатларига нисбатан анча паст; 
- болаларнинг кам овкатланиши холати (рус тилида «истошение») 
нисбатан паст ( вилоятлар буйича 7 % дан 20 % гача), Лотин Америкаси 


мамлакатларининг биздан анча юкори даромад курадиган давлатлар (Уругвай,
Бразилия) даражасида. 
Согликни саклашга ЯММнинг 3,3 % ( ѐки бюдженинг 10%) сарфланмокда, 
жон бошига харажат 1990 йилнинг 50 фоизини ташкил этади. Регион жихатдан 
оладиган булсак, Тошкент шахри, Тошкент вилояти, Бухоро, Самарканд, Фаргона 
вилоятлари яхши курсаткичларга эга, Коракалпогистон, Кашкадарѐ, Наманган, 
Хоразм ѐмон курсаткичларга эга. Вилоятлар ичидаги контраст ундан хам катта. 
Социал дастурларни тахлил килсак, Узбекистон студент ва пенсионерларни 
яхши химоя килаяпти, бошкаларни эса (болалар, касаллар, ишсизлар…) химоя 
килиш даражаси етарли эмас. Аммо демографик прогнозлар ва бюджетга тушум 
прогнозлари шуни курсатмокдаки, давлат шуни хам уддалай олмаслик хавфи бор. 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish