Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"


QDP = W + RENT + P +S + D + IBT



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

QDP = W + RENT + P +S + D + IBT 
Ni = W+Rent + P + S 


Ёки 
Эгри соликлар – бу ишлаб чикарувчилардан давлат томонидан, уларнинг 
даромадига киритмасдан (товар бахосига кушилган булса хам) олинадиган хар хил 
соликлардир. Бу: НДС (кушимча киймат солиги), акциз, мулкдан олинадиган 
соликлардир. 
«Статистик фарк» – бунинг сабаби ЯММ пипровард фойдаланиш буйича 
хисобланади, миллий даромад эса таксимот принципи асосида хисобланади, 
шунинг учун хисоб- китоб канчалик аник булмасин улар уртасида фарк булади. 
АКШ дек хисоб- китоб яхши йулга куйилган, мамлакатда одатда бу ЯММнинг 1 
фоизидан кам микдорни ташкил этади. 
Миллий дармад - оила хужаликларининг даромадини курсатувчи курсаткич 
хисобланади. Аммо даромаднинг бир кисми оилаларга етиб келмайди. Масалан, 
табиий ресурслар ва капиталдан куриладиган даромаднинг бир кисми корхоналар 
узида йигилади, яъни фойда еки дивидент сифатида таксимланмайди. Миллий 
дармаддан ижтимий сугурта фондига туловларни, корпорация фойдасига 
килинадиган солик, таксимланмаган фойда ва трансферт туловларини чигириб 
ташласак шахсий даромад колади. Шахсий даромад уй хужаликларининг хакикий 
даромади сифатида чикадиган категориядир. 
3-
саволга
жавоб
Бахолар хар хил динамикага эга, окибатда вакт утиши билан йиллар буйича 
хисобланган ЯММ бир биридан узоклашаверади. Шу фаркни камайтириш учун 
дефлятордан фойдаланилади. 
ЯММ дефлятори – бу куплаб товарлар нархидан узгаришларни инобатга 
олувчи, инфляция таъсирини ( номинал ЯММга) хисобга олувчи курсаткичдир. 
Бахо узгаришини аниклаш учун одатда базис йил танлаб олинади ( АКШда 1972, 
1982 й танлаб олинган). 
Уртача бахо даражасини аниклашнинг 2 усули бор:
а) базис йил 1 деб олинади, шунга караб бахо даражаси аникланади
( мас.1,263). 
б) базис йил курсаткичи 100 деб олинади, шунга караб бахо индекси 
аникланади (мас.126,3%). 
ЯММ дефляторидан фойдаланиш. Бунинг учун куйидаги формуладан 
фойдаланиш мумкин. 
Жорий йилнинг номинал ЯММ 
Жорий йилнинг реал ЯММ курсатгичи = 
Ni = NDP - iBT 


Жорий йилнинг бахо даражаси 
ЯММ дефлятори кенг товарлар нархининг уртача индекси булса хам, 
практикада истеъмол товарлар бахоси индекси машхурдир. Бунда одатдаги шахар 
хужалиги сотиб оладиган «истеъмол халтаси» инобатга олинади. Бу курсаткич 
амалиетда (иш хакини, нафакани индекслаштиришда) кенг кулланилади. Амалиетда 
яна ишлаб чикарувчилар бахолари индекси кулланилади. Бунда хом-аше, 
материаллар, ярим фабрикатлар бахоси индекси олинади. Бу фирмаларнинг узаро 
хисоб китобида, прогнозларда кулланилади. 
«Миллий даромад счетлари канчалик ишончли ?” деган савол тугилади. 
Бунда 4 та муаммони куриб чикиш керак:
1)
счетларда берилган маълумотларнинг аниклиги ва уз вактидалиги муаммоси. 
2)
Расмий маълумотларда яширин иктисодиѐтдаги фаолиятни хисобга олиш 
муаммоси. 
3)
Бахолар индексини аниклашда систематик хатолар муаммоси. 
4)
Хает даражасини номоддий томонларини хисобга олиш муаммоси. 
1.
Афсуски, одатда ЯММ микдорини аниклашда аниклик билан уз 
вактидаликдан бирини танлашда тугри келади, яъни агар маълумот аник 
булсин десангиз, у кечикиб кетади, уз вактида булсин десангиз аниклиги 
камайиб кетади. Маълумот аник булмаса, еки кечикса хукумат 
рахбарларининг мос иктисодий фаолият олиб боришига халакит беради. 
2.
Иктисодий активлик даражасини аниклашда, официал хисобларда 
иктисодиѐтнинг куринар кисми хисобланади. Аммо жуда катта куринмас 
сектор хам мавжуд, бунда ишлаб чикариш жараени, истеъмол, инвестиция 
содир буладию, маълумотларда бу булмайди ( наркобизнес, уйин 
бизнеси, уй бекаларининг ишлаши, натурал хужалик ишловлари
водопроводчининг чапга ишлаши…). АКШдек энг ривожланган 
мамлакатда яширин иктисодиѐт хиссаси тахминан 10%, Францияда 30%, 
Италияда 40%, колок мамлакатларда ундан хам куп, аник бир нарса 
дейиш кийин. 
3.
20 асрнинг 70 йилларидан иш хаки, пенсиялар индексация килина 
бошлаши билан бахолар индексини аниклашдаги католиклар купайди. Бу 
индексни реал холатдан юкори олинганми, пастми буни аниклаш, кейин 
уни корректировка килиш катта муаммодир.
«Истеъмол халтаси» (Потребительская корзинка)га олинадиган товарлар 
структураси, ахамияти вакт утиши билан узгариб боради ( масалан, олдин 
АКШда гушт куп истеъмол килинар эди, хозир денгиз махсулотлари ва 
х.к.) бу узгаришларни бахолар индексида хисобга олиш эса кийин. Одатда 
ахоли нархи тез усадиган махсулотларни камрок олади, секин 


усадиганларни купрок олади. Яна бир хато истеъмол товарлар бахосини 
аниклашда товар сифатидаги узгаришлар хисобга олинмайди. Масалан,
1990 йил автомобили, 1970 йилникига нисбатан 3 марта киммат деб 
булмайди, чунки уларнингсифати анча фарк килади. 1960 йил, масалан 
калькулятор 1000 доллар булган,1990 йилга 1000 долларга компьютер 
сотиб оласиз, калькулятор эса 5 доллар. 
4.
ЯММ ни курсаткичларини хисоблашдаги охирги муаммо, бу шуки у факат 
хаетнинг моддий томонларини хисобга олади, номоддий томони хисобга 
олинмайди. Атроф - мухит сифати, миллат саломатлиги ва бошкалар ( 
номоддий курсатгичларнинг чеки йук десак булади) уз ишидан коникиш, 
дустлик муносабатлари, кариндош уругчилик, социал адолат, иктисодий 
тенглик, озодлик ва х.к. афсуски буларни микдоран улчаб булмайди. 
Шунинг учун ЯММни халк фаровонлигининг хакикий курсатгичи 
дейишга ишонмаслик керак, айрим даврлар, айрим регионлар, айрим 
давлатларда хаетнинг номоддий томонининг ахамияти ва урни хар хил. 
ЯММ ва бошка макроиктисодий курсаткичларни хисоблашни америкалик олим 
Сойман Кузнец (1972 йил Нобель мукофоти лауреати) таклиф килган методика 
буйича ишлаб чикилган. 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish