Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"


улчанади: а) иктисодий усиш жамиятдаги ишлаб чикариш хажмининг усиб  бориши билан;  19-МАВЗУ



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

улчанади:
а) иктисодий усиш жамиятдаги ишлаб чикариш хажмининг усиб 
бориши билан; 
19-МАВЗУ


б) ахоли жон бошига яратилган товар ва хизматлар хажмининг ортиб 
бориши билан улчанади. (Бунда мамлакат ахолиси камайган такдирда, агар ахоли 
3% камайган булса, жон бошига яратилган товар ва хизматлар хажми 2% усган 
булса, бу такдирда иктисодий усиш содир булган деб хисоблаб булмайди). 
Иктисодий усиш жамиятнинг бойиб бориш шартидир. 
Иктисодий усишнинг икки 
даражаси
бор: 
а) микро даража – бирор бир корхона ишлаб чикариш хажмининг усиши;
б) макро даража – бутун миллий иктисодиѐт микесида миллий 
махсулотнинг купайишидир. 
Иктисодий усишнинг 2 
типин
и фарк киладилар: 
1) экстенсив усиш; 
2) интенсив усиш. 
Иктисодий усишнинг энг осон йули кушимча ишлаб чикариш омилларининг 
хужалик оборотига тортиш хисобланади. Буни 
экстенсив 
усиш дейилади. 
Интенсив усишда
эса ишлаб чикаришнинг такомиллаштириш, технолгияни 
яхшилаш хисобидан содир булади. 
Реал хаетда соф иктисодий усиш типини кузатиб булмайди, улар кушилиб 
кетган, чунки ахоли усиши омилларни устиришни талаб килади. Аммо ахолиси 
усмасак даражага чикиб олган мамлакатларда (Дания, Германия, Швеция…) 
иктисодий усиш купрок тоза интенсив булиб бормокда. 
Интенсивлаштириш
, яъни интенсив усишни хар хил турлари фарк 
килинади. Бунда кайси омилни тежаш биринчи даражали роль уйнаса, ушанга 
караб интенсивлаштириш тури фаркланади:
а) мехнатни иктисод килувчи интенсивлаштириш; 
б) ресурни иктисод килувчи интенсивлаштириш; 
в) капитални иктисод килувчи интенсивлаштириш; 
Иктисодий усиш назарияси
куйидаги асосий саволни куяди: «Иктисодиѐтда 
мавжуд иктисодий кувватлардан тулик фойдаланиш учун нима килиш керак?». 
Иктисодий усиш назариясининг асосий муаммоси : иш билан тулик 
таъминланган холда, кандай килиб ишлаб чикариш кувватларини еки ЯММнинг 
хажмини ошириш мумкин. 
Иктисодий усишнинг кулами ва суръати фарк килинади.
Кулам
ушбу йилнинг ЯММ билан солиштирилаетган йилнинг ЯММ уртасидаги 
фарк сифатида аникланади: 
К – кулам 
ЯММ
1 –
ушбу йилнинг ЯММи; 
ЯММо – солиштирилган йилнинг ЯММи. 
К = ЯММ

- ЯММо


 Масалан, 1997 йилда ЯММ 50 млрд доллар, 1998 йил – 52 млрд доллар була 
колсин. Иктисодий усиш кулами 2 млрд долларни ташкил этган. 
Иктисодий усишнинг 
суръати
(С) куйидагича аникланади: 
Юкоридагиларни формулага куйсак: 
52 – 50 
.100 = 3,85 % ни ташкил этади. 
52 
Иктисодий усишнинг микдорий ва сифат меъерлари бор. Яратилган 
махсулот нафакат микдоран купайиб боради, балки уз сифати жихатдан хам усиб 
боради. Колок иктисодиѐт учун микдор томон бирламчи ахамият касб этса, илгор 
мамлакат учун сифат томони устивор ахамият касб этади. Такчил иктисодиѐтга 
микдор, тукчил иктисодиѐтга сифат устивор булади. 
Иктисодий усишнинг ахамияти:
а) хает даражаси усади; 
б) усувчан иктисодиѐт янги эхтиеж ва янги муаммони тез хал кила олади; 
в) Иктисодий усиш ресурс чегараланганлик муаммосини сусайтиради; 
г) эртанги кунга ишончни келтириб чикаради. 
Иктисодий усиш арифметикаси: бунда «70» катталигининг коидасини билиш 
керак, яъни агар иктисодий усиш суръати 1 % ни ташкил этса, 70 йилда ишлаб 
чикариш хажми 2 марта усади, 2% булса 70 : 2 = 35 йилда 10 % булса, 70 : 10 = 7 
йил ва хоказо. Иктисодий усишнинг ахамияти баркарорликдан жуда каттадир. 
Келажак нуктаи назаридан усиш суръатининг ахамияти жуда катта. Куйида 
айрим давларларнинг даражаси ва суръати келтирилади: 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish