Халкларининг


ку'рсатади. Суш ра, урча чолгу табла ёрдамида асарнинг асосий кисмини ижро ггади



Download 1,75 Mb.
bet52/59
Sana09.07.2022
Hajmi1,75 Mb.
#764417
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   59
Bog'liq
ganiyeva

ку'рсатади. Суш ра, урча чолгу табла ёрдамида асарнинг асосий кисмини ижро ггади.
Гачал жанрининг шеьрий матнларини XIII—XX асрларда яшаб ижод этган му mi оj. шоирларниш' гачаллари х,амда хочирги кунда шу жанрда калам тсбрагасггал Хилдистоп на Покистои ёш пюирларининг ижодий ламунатари ташкил килади. Ву.гар ими да Амир Хусрав Дехпавий. Кабир. Сурдас Мирча Голиб, Мухаммад Икбол. Ахмад Файз. Ахмад Фара-t каби машхур июирлариинг гачаллари етакчи урин згаллайди. Бу жанр бир меча ун йилликлардан буен Хиндистон - Покистон кинофильмларида хам кенг кулланилчокда.
К^аввали - Покнстоннинг мумтоз жамрларидап бири. Illy билан бирса каввалн Шимолий Х,индистон, жанубий-гарбий Афгонистолда хам мавжуд. К,аввалл махсус ансамбл томонидан ижро этиладиган жамоавий жанрдир. Унда асосан 2 асосий, 5-6 та журнавоз хонандалар. ситор. саранги. татшура, фисгармония ва табла каби мусикий чолгулар катнашади. Шакл жихатидап каввали туркум шаклидаги айтим-чолгу жаири хисоблаыадн. Каввалн услуб жихатдан мукамматлиги ва куп кисмлилиги, усул асослари ва лад охангларинипг ривожлаш аилигн хамда ижрочилик махоратипииг юкори даражадалиги билан профессионал альанага моГшлдир.





Ну ерши Фоншх Али Xон чжросш)ч “Канки.ш " жаири
Каввалн” ибораси - деб ёчади М.Носиров V? маколасида сучлаш (пу'тк), гапирмок маъноларини аптлатади. Мусикада :>са кенг маъподаги айтим жаири тушунчасини билдиради. Кавл сучига асосланган каввал атамаси декломатор (нотик), бахши ва хапх куйчиси маъиоларипи акс >ттиради'\ Кдввали cVmiinnr яна бир маъиоси “усуллар жамламаси" демакдир’14.
Утмишда ярагилган куп (Адиб Сухейл. Иноят Мллахи Мулк и Носироя М IIomicivui мусика иадапимти
томонидан яратилган) рисолаларда кривили жанрининг аеосчиси I Амир Хусрав Дехлавий деб таъкидлаиади. Алба па. каввали Хусрав J Дехлавий ижодида такомиллашгапи на бир кагор мусикий намуналари I яратилганлиги хусусида \ам маълумотлар баси этилган.
Каввали жамоалар томонидан ижро этиладиган туркумий жанр. 1 У асосан paiaaap й^лида яратилган булиб, усулларнинт рант-баранютгъ^ ва куйларнинг мукаммал хдмда жозибалилиги. халконалиги билав ажралиб туради. Каввалида купрок учрайдиган усуллар ва уларнииг иомлари куйидагича: кехарва тал (8/8). дадра тал (6/8), пушту mi (7/8) ва хоказо
Амир Хусрав Дехлавий хам уч ижодида 20 га як,шг усулларни кашф тттан дегаи фикрлар хам рисолаларда зикр этилган. Хар бир каввали намунасининг алохида усуллар ва айпикса охангларда ижро этилиши жуда мухимдир.
Каввали икки хопанда томонидан ижро тгилади. Хар бир ижрочиниш куйи алохида булиб. уларнинг бир-бирипи тулдирнинг, му собака ки.лиш хусусиятлари хам алохида ачамиятга эга. Ансамбли таркибидаги 5 -6 хонандалар эса уларга бир овозда (накорат айтиш кайтаршнларни фаол тарзда карсаклар билан кайтариб i ypinn оркали) жур буладилар. Кдйсидир маъпода булги каввалининг асосий хусусиятларидаи бири дейиш мумкин. Лекин, жанр хусусиятида хонандаларнинг алохида вазифалари белгилапган. Унга кура, бириичи ракам ли асосий хонанда асарпинг пардалари, кайфияти хамда такрорланувчи бадихавий мусикий мавзуларини талкин этади. Иккинчи хонанда х'а асосан хамнафас хонанда наш фаем ни адо этиб, асосий хонандага кУмак берпб. бадихавий кисмларида фаол иштирок этади. Хар икки хонаиданинг кучли овоз, ижровий махорат ва етарли билимларга эга булиши талаб )тнла,ти"\
Каввалининг cjh магнлари асосан шарк шонрларишшг газалларш кдеида ва рубоийларига ташкнл этид келган. Жумладан А.X.Дехлавий, Тулей Даса. Аурангабари. Мирза Голиб, Мухаммад И ко о л ьа хоказоЛ Каввалида Аллох ва унинг расули Мухаммад(с.а.в.)га мухаббат, хамду санолар, ватанпарварлик ва диний мавзулар кенг Урин эгаллаган.
Вобурийлар империяси хукмронлиги даврида кавалли жанри машхур жанрлар каторидан урин олди. Ьобур ва Вобурийлар сулоласи вакиллари (Акбаршох,- Жахонгир. Шохжахон) хам ушбу жанрнипг ихлосмандлари булганлар. Шу даврнинг кузга кУринган каввали
ижрочилари Руза на Кабирлариинг номлари рисолаларда кайл угилгап. Улар каввали жанрининг ривожига улкап \исси кушгаилар. Х,озирги купда машхур каввали нжрочиларидап ака-ука Мажид ва Рашид Фаридийлар, Х,офи.ч Отамухдммад, Х,ожи Махмуд, Гулом Фаридлар номларини санаб утиш жоиздир.
Каввалишшг бетакрор ижрочпларидап бири Цусрат Фотих Алихоп (1949 1997) б^либ, олти асрлик каввали ижро чилиги апьаналаринн даном зттиргап. Бу жанриииг Гарб мамлакат ларида машчур булишига айиан шу ижрочи сабабчи булгандир. Кдввали ижрочилигида с уз матнларипинг тугри галаффуз >гилиши, суз ва охангншн хдмохаиглшн усчувор ахдмияг касб зтади. Бадихдгуйлик асосида овозаинг бор имкониятларн иамоён лилади. Каввали жаириниш мучим хусусиятларидаи бири усулпииг муитазам карсак срдамида курсатилишидир,
Каввали ижрочилик. санъати авлоддап авлодга утиб кслади. Каввали ижрочи с и араб, урду, чипду, форс тилларида уртача 500 якин шеърий магнларпи билиши зарурдир ка бу ижрочи да и стук мачорат икт идор ка кобилиятлар эгаси булишни галаб килади. Таникли шайхлар касидачардан чам лавхдлар ижро лилади. Кдввали асарларининг ижроси бу) у in и кунда суфийлар до и рас и билаи чсгаралаииб колмасдаи. кино мусикдси ва концерт дастурларидан муитазам урин олгап. XX аср каввали мусикаси чам узииииг Угмитдаги хуеусиятларини сакдаб колгаи чолда оммавийлашиб бормокда.
Хозирги кунда Покистои мусика маданиятида заметший мусика намуналари ривож топасггашшгини куриш мумкин. Урду, иапжоб ва сиидчи гилларида театр, кинофильмлар у туп ярашластгаи мусикалар сузимишипг исботидир, Вундап ташкдри Покистои анъанавии, халк ва фольклор мусика мсросшш саклаш па ривожлантириш йули- ;уз Покистои маданият ва саньаг институт лари, “Лорк Бирса’’ (Исломободда жойлашган) халк мероси илмий-тадкиког m гг ит ути, Хайдаробод шахри Синд Уиивсрситетииинг “Сиидшуиослик" факулыстлари кин и и фаолият олиб бормокдалар.
Такрорлаш учуй чавтулар;


  1. Download 1,75 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish