Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/86
Sana12.04.2022
Hajmi2,25 Mb.
#546370
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   86
Bog'liq
Ekologiya kitob

яхлитлик принципи
(тамойили) деб 
юритилади. Ушбу принцип тирик модданинг физик-кимёвий бирлиги 
қонунидан келиб чиқади. Биогеокимёвий фарқлар бўлиши мумкин. 
Биосферадаги тирик модданинг миқдори ўзгармас ҳисобланади. 
Атмосферадаги кислород миқдори тирик модданинг миқдорига тенг 
келади(1.5x10
21
г ва 10
20
-10
21
г). Тирик модданинг миқдори «Қуёш-Ер» 
тизимидаги энергетик боғланиш билан белгиланади. Тирик организмлар секин-
аста биосферани ҳозирги чегараларда эгаллаган ва ҳаётнинг тарқалиши давом 
этаяпти.
 


47 
 
7.2 Биосфера ва инсон 
 
Биосфера инсонларнинг яшаши учун зарур ҳаётий шароитлар эга ягона 
макон ҳисобланади. Биосферанинг ягона маконлиги
қонун
ҳисобланади: 
биосферани сунъий муҳитга алмаштириб бўлмайди, чунки янги ҳаёт турларини 
яратиш мумкин эмас. Инсон абадий двигателни ярата олмайди, биосфера эса 
амалда абадий двигателдир 
Кундан- кунга сони ошиб бораётган аҳолининг ҳаёти биосферада мавжуд 
табиий ресурсларга бевосита боғлиқдир.
Табиий ресурс
деганда инсоннинг ҳаёти, хўжалик фаолияти учун керак 
бўлган барча табиий жисмлар, ҳодисалар, жараёнлар тушунилади. Хилма-хил 
табиий ресурслар жамият мавжудлигининг асосий манбалари ҳисобланади. 
«Ер» деб номланган космик кемада барча зарур шароитлар ва фазогирлар учун 
ҳамма керакли маҳсулотлар муҳайёдир.
«Еру осмон нарсалари шундай режали тузилганки, агар биз уни 
тайёрласайдик, хоҳ ўзимиз учун ва хоҳ ўзгалар учун, бу нарсаларнинг 
ҳаммасини тушуниш у ёқда турсин, лоақал хаёл ҳам қила олмас эдик...( 31) 
Табиий ресурслар 
тугайдиган
ва 
тугамайдига
н гуруҳларга ажратилади. 
Тугайдиган ва 
тикланмайдиган
ресурсларга қазилма бойликлар киради. 
Ўсимлик ва ҳайвонлар, тупроқ, сув ва айрим минерал ресурслар тугайдиган, 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish