Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси



Download 4,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/109
Sana23.04.2022
Hajmi4,39 Mb.
#576278
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   109
Bog'liq
Мустақил

Экология
И нсоннинг салбий таъсири ок,ибатида охирги ун минг йил 
ичида сайёрамиздаги урмонларнинг катта к,исми йук, кдлин- 
ган, куплаб цимматли усимлик турлари йукрлиб кетган. 
У рмонларнинг м айдони 62 млн. км 2 дан 40 м лн. км 2 
(1994)гача к,иск,арган.
Хозирги вактда урмонлар майдонининг кескин к,иск,а- 
риш жараёнлари давом этмокда. С айёрамизнинг «упкаси» 
\исобланган тропик урмонлар минутига 15-20 гектардан 
кесилмокда. Бу жараёнлар биосферадаги барк,арор мувоза- 
нат \олатини издан чицариб, экологик халокат хавфини 
кучайтириши мумкин. Я нги ерларни узлаштириш, атроф 
му\итнинг ифлосланиши ок,ибатида унлаб усимлик турла­
ри йукщмокда.
Хайвонлар биомассаси тирик мавжудотлар биомассаси- 
нинг 2 фоизини ташкил кдпишга к,арамасдан улар био­
сферадаги модца алмашинуви, бошк,а турли жараёнларда 
му^им рол уйнайди. Биосферадаги \ай в о н турларининг 
аник^анган сони 1,5 млн.дан ошади. Содда \ай в он л ар туп- 
рок, \осил булишда м у\им рол уйнайди. Х айвонлар усим- 
ликлар \аётига \ам катга таъсир курсатади. Хайвонлар кон- 
сумент (гетеротроф) организм сифатида биосферада мод- 
даларнинг айланма х,аракатида узининг экологик а\ам и я- 
тига эга. Инсон учун \ай в он л ар озик, м а\сули, хом ашё 
манбаи, уй ^айвонлари зотларини яхшилаш ва эстетик завц 
манбаидир.
Хайвонларнинг 1 млн.дан ортицтури хашоратларга туф и
келади.
Хашоратлар усимликларни чанглайди, кушлар, бошк,а 
умурткдпи хайвонлар учун озук,а манбаидир. Ер юзидаги 
\айвонлар биомассасининг 95 фоиздан ортиги умурткдсиз- 
ларга туф и келади. Умурткдпи \айвонлар ичида суг эми- 
зувчилар, кушлар, баликдар, судралиб юрувчилар эн г кат­
та а\амиятга эгадир.
Дунё океанида хайвонлар биомассаси усимликлар био- 
массасидан каттадир.
Ер юзида инсон учун зарарли булган йиртк,ичлар, турли 
касаллик таркдгувчи хайвонлар, экинларнинг зараркунан- 
далари \ам мавжудцир. И н соннинг бевосита таъсири нати- 
жасида охирги икки юз йил ичида 300 дан ортиц сут эми- 
зувчилар ва кушлар турлари йук, килинган. Урмонларнинг


Экология
кесилиш и, ерларнинг узлаштирилиши, *ает му^итининг 
ифлосланиш и оркдли инсон кагга мик,ёсда \айвонот дунё- 
сига билвосита таъсир курсатади. Ер юзидаги \ам м а биоло­
гик турлар керакли ва улар узига хос экологик маконни 
эгаллайдилар.

Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish