Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси



Download 4,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/109
Sana23.04.2022
Hajmi4,39 Mb.
#576278
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   109
Bog'liq
Мустақил

______________________________________ Экология


Экология
чегараси-ПДК ажратилади. Бунда ифлослантирувчи мод- 
даларнинг инсон, усимлик ва \айвонларга бевосйта ёки 
билвосита зарарли таьсир курсатмайдиган микдори кузда 
тутилади. Зарарли бирикмаларнинг одамнинг ме\нат фао- 
лиятига ва кайфиятига путур етказмаслиги хам назарда ту­
тилади. Хаво ифлосланишининг мунтазам ПДК дан юк,ори 
булиши ахдиининг касалланиш даражасининг кескин ор- 
тишига олиб келади. А\оли яшаш жойларида \авонинг иф- 
лосланганлик даражаси ва таьсири ПДК курсаткичлари 
буйича белгиланади. Атмосферанинг ифлосланиши индек- 
си-ИЗА комплекс курсаткичи \ам кулланилади.
Турли модцаларнинг таъсир даражасига к,араб хилма-хил 
ПДК курсаткичлари белгиланган. ПДК курсаткичлари тур­
ли давлатларда фарк^аниши мумкин. Узбекистонда ПДК 
курсаткичлари ма\аллий шароитларни х,исобга олиб, хал- 
кдро меъёрлар асосида янгидан тасдикданмокда.
Хаводаги зарарли моддаларнинг юк,ори концентрация 
чегараси-ПДК таъсири инсоннинг зарарланган мухитда 
булиши давомийлигига богань;. Шунга к,араб, зарарли мод­
даларнинг иш жойидаги (йДГ:; ^ш), ш а\ар ва к,ишлок,лар- 
даги мумкинлик даражаси юкрри чегарасининг К.ИСКД муд- 
датлилиги (ПДК »0 ва уртача суткалик (ПДК у.с) меъёрий 
микдорлари 5—жадвалда берилган.
5-жадвал
Хаводаги зарарли моддалар меъёрий концентрациясининг
юк,ори чегараси, мг/м3 да
Моддалар
ПДК иш
ПДК К
ПДК у.с
Аммиак
20
0,2
0,04
Бензол
5
1,5
0,1
Азот(11) -оксиди
5
0,085
0,04
Олтингугурт (П)-оксиди
10
0,5
0,05
Углерод оксиди
20
5
3
Водород хлорид
5
0,2
0,2
Атмосфера ифлосланишини меъёрлаш учун саноат ва 
транспортда чик,инди чик,ариш микдорлари чегараляб куйи- 
лади ва ПДВ курсаткичлари белгиланади. Хар бир тургун 
манбалар учун ало\ида ПДВ меъёрлари тасдикданади. Ушбу 
меъёрга амал кдпиш а\оли турар жойларида \аво ифлосла­
нишининг ПДК даражасида булишини таъминлайди.


О зон муаммоси. 
Атмосферанинг 20-30 км оралипада 
жойлашган узига хос х,имоя крбиги-озон ( 0 3) кдгламининг 
сийраклашуви хам долзарб экологик муаммолардан хисоб- 
ланади. Ер юзида дастлаб 1970-йилларда стратосферадаги 
озоннинг камайиши кузатилди. 1980-йилларда Антарктида 
устида озоннинг 50% га камайиши к,айд «.илинди. Купчи- 
лик мутахассислар озоннинг камайиши техноген йул би- 
лан келиб чик^ан деб хисоблайдилар. Атмосферада озон 
микдорининг узгариши табиий жараёнлар, жумладан, куёш 
фаоллигининг узгариши, бошк,а омиллар таъсирида хам 
узарган булиши хам мумкин. Лекин, сабабларидан катъий 
назар ушбу муаммони ижобий хал цилиш йулларини из- 
лаш, чоралар куриш лозимдир.
Озон кдтлами инсонлар ва барча жонзотларни куёш- 
нинг ультрабинафша нурларнинг зарарли таъсиридан химоя 
килади, сайёрамизни узига хос иситувчи «крбиги» хисоб- 
ланади. Совуткичларда ишлатиладиган хлорфторуглеродлар 
(фреонлар-СРС13, СР2С1Р2 СНС1Р2)), азот оксидлари таъ­
сирида озон парчаланади. Ер юзи кутбларида, айрим ХУДУД- 
лар ва йирик шахарлар устида озон туйнуклари вужудга 
келган. Озоннинг сийраклашуви натижасида тери раки ка- 
саллиги купаяди, куз касалликлари ортади, хайвонларга, 
усимликларнинг фотосинтетик фаоллигига таъсир курса- 
тади. \о зи р ги кунда озоннинг камайиб бориши билан юза- 
га келаётган экологик оцибатларнинг олдини олиш учун 
миллий, регионал ва умумжахон мик,ёсида тадбирлар амалга 
оширилмокда. Озон муаммосини хал кдлишга к,аратилган 
Вена Конвенцияси ва мамлакатларнинг озон парчаловчи 
бирикмаларни чик,аришини камайтириш мажбуриятлари- 
ни олиш буйича Монреаль баённомалари к,абул килинган.

Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish