Х. С. Асатуллаев, Б. О. Турсунов, М. А. Маманазаров к



Download 4,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/207
Sana24.02.2022
Hajmi4,8 Mb.
#213613
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   207
Bog'liq
Korxonani rivoj strate

 
 


373 
15.4. Иқтисодиётга хорижий инвестицияларни жалб этиш ва уларни 
бошқариш самарадорлигини ошириш жиҳатлари 
Ўзбекистан иқтисодиётига хорижий инвесторлар сармояларини жалб 
қилишга қуйидаги шарт-шароитлар мавжуддир: 
-чет эллик хамкорларни жалб етиш учун солиқ ва божхона имтиёзлари; 
-сиёсий барқарорлик; 
-қулай географик жойлашув; 
-мамлакатнинг муҳим транспорт коридорлари туташувида жойлашган 
лиги; 
-Марказий Осиёнинг марказида жойлашганлиги; 
-минерал ресурслар ва қазилма бойликларга бойлиги; 
-тасдиқданган резервлар 1,3 трлн. АКШ долларига тенг; 
-мамлакатнинг жами потенциал минерал ресурслари 3,5 трлн. АҚШ 
долларига тенг; 
-инсон ресурслари: 
-деярли 100 фоиз саводлилик даражаси; 
-ишчи кучининг мавжудлиги. 
Ҳозирда Ўзбекистон иқтисодиётига жалб етилаётган чет ел 
инвестициялари кўлами минтақаларда мавжуд експорт имкониятларига 
(табиий-иктисодий, меҳнат ва ишлаб чиқариш салоҳиятлари) нисбатан анча 
паст даражада бўлмокда. Мавжуд ҳолат сабабини қўшни Афғонистонда 
давом етаётган фуқаролар уруши каби ташқи омиллар билан изоҳлаш 
мумкин. Маълумки, хорижий сармоядорлар нафақат мамлакатдаги ички 
сиёсий барқарорликни, балки қўшни давлатлардаги мавжуд ҳолатни ҳам 
алоҳида еътиборга олишади. Шу нуқтаи назардан қараганда 2005-2008 
йилларда иқтисодиётга хорижий инвестицияларни йўналтиришда мавжуд 
ташқи омиллар сезиларли даражада салбий таъсир қилди. 2010-2011 йиллар 
мобайнида ички ва ташки сармоя манбаларини жалб етиш ҳисобига 
иқтисодий жихатдан етарли ривожланмаган минтақаларда ишлаб чиқариш ва 
ижтимоий инфратузилмани ривожлантиришга еришилади. Бу еса мавжуд 


374 
ресурслар ва ишлаб чиқариш имкониятларидан самарали фойдаланишни 
таъминлагани ҳолда, минтақаларга чет ел инвестицияларини янада кенг 
миқёсда ўзлаштиришга имкон беради. Пировардида барча минтақалар ўз 
експорт имкониятларидан келиб чиққан ҳолда юқори сифатли, 
рақобатбардош ҳамда замонавий маҳсулотлар билан жаҳон бозордан 
муносиб ўрин ола бошлайди. 
Хорижий инвестицияларни жалб етишга худудий жиҳатдан ёндашув 
Республиканинг ҳар бир худудининг ривожланишини таъминлашга имкон 
беради. 
Агарда 
хорижий 
инвестиция 
иштирокидаги 
корхона- 
Корақалпогистон Республикаси, Жиззах, Кашкадарё, Сирдарё, Сурхондарё, 
Хоразм вилоятларида, ҳамда Навоий ва Фарғона водийси вилоятларининг 
қишлоқ худудларида бўлса, у ҳолда қуйидаги солиқлардан тўлиқ озод 
етилади: 
-ягона солиқ тўлови; 
-даромад (фойда солиғи); 
-мулк солиғи; 
-инфратузилмани ривожлантириш солиғи. 
Худудларнинг 
ижтимоий-иктисодий 
ривожланишида 
кескин 
фарқланишни олдини олиш борасида кўрилаётган чораларга қарамасдан, 
худудий номутаиосибликлар кузатилмокда. Бу еса
ўз
навбатида експорт-
импорт операциялари ҳажмларида катта фарқланишни юзага келтирмокда. 
Андижон, Навоий вилоятлари ва Тошкент шахри експорт даражаси барқарор 
юқори бўлган худудларга киради. Мазкур З та худудда хорижий 
инвестициялар иштирокида ташкил етилган йирик машинасозлик, 
металлургия ва тўқимачилик тармоқлари корхоналари жойлашганлиги 
сабабли 
уларда 
республиканинг 
барча 
експортининг 
80 
фоизи 
шакллантирилади. 
Ҳозирги кунда ана шундай номутаносибликлар юзага келмаслиги учун 
хар бир вилоятнинг инвестиция киритилиши лозим бўлган иқдисодиёт 
тармоқлари аниқланган. (11 -жадвал) 


375 
Ўзбекистан Республикаси Президенти И.А.Каримов жаҳон молиявий-
иқтисодий инқирозига багишланган асарида 2009 — 2014 йилларга 
мўлжаллантан мамлакат иқтисодиётини модернизациялаш дастурини ишлаб 
чиқиш тўғрисидаги масалага алоҳида эътибор қаратди.

Download 4,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish