128
келтирилиб, тобланади. Кислота –асосли реакция катализаторлари юқорида айтиб
ўтилганидек компонентлари чўкмага биргаликда туширилиб тайѐрланади,
масалан геллар (алюмосиликаторлар, силикагеллар)
билан биргаликда
коагуляцияланади. Контакт масса таблетка, гранула, донсимон шаклда
формаланади.
2. Катализаторлар активатор ва ташувчилар билан боғловчи моддалар
қўшилиб аралаштирилади. Ҳосил бўлган порошок прессланади.
3. Бир неча моддаларнинг (металлар, оксидлар ) суюқлантирилиши, сўнгра
водород билан қайтарилиши (масалан амиак синтезида темир катализатори),
айрим ҳолларда металларнинг бири ишқорсизлантирилиши. Масалан:
гидролизлашда қўлланадиган скелетли никель катализаторини тайѐрлаш учун
аввал алюминий ишқорсизлантирилади, сўнг
никель билан суюлтирилиб
тайѐрланади. Айрим пайтларда турли металл қотишмаларидан тайѐрланган
катализатор ингичка тўрсимон кўринишда тайѐрланади. Аммиак оксидланиши
учун платино – палладий – родий тури қўлланади.
4. Ўзида катализатор ва активатор тутган эритмани ғоваксимон ташувчига
шимдириш, сўнгра уни қуритиб тоблаш.
Бундай турдаги катализаторларга металли, оксидли, тузли,
кислота ва
асослилари киради. Катализатор сифатида яна айрим минерал ва уларнинг
аралашмаси масалан алюмосиликатлар, темир оксиди, бокситлар ва бошқалар
қўлланилади.
Активатор ѐки промоторлар деб катализатор
активлигини оширувчи
моддаларга айтилади. Масалан, сульфат кислота ишлаб чиқаришда
қўлланиладиган ваннадийли контак массада V
2
О
5
нинг активлигини ошириш
учун ишқорий металл оксидлари қўшилади. Бу ерда катализатор активиацияси
қўшимчалар билан катализатор ўртасидаги қандайдир кимѐвий ўзаро
таъсирлашув натижасида юзага келади. Қўшимчалар
катализатор билан яна
қаттиқ эритма ҳосил қилиши мумкин, айрим пайтда активатор актив катализатор
юзасини ошириб бериб, яна заҳарловчи моддалардан ҳимоя қилади. Ташувчи ѐки
трегерлар деб, иссиққа чидамли, мустаҳкам, ғовакли моддалар бўлиб, катализатор
129
эритмадан чўктирилиб ѐки бошқа усуллар билан ташувчиларга киритилади.
Ғовакли ташувчиларга катализаторларни киритиш орқали, уларнинг солиштирма
сирт тарангичини, иссиққа чидамлилигини ошириш мумкин. Катализатор пишиб
қолишининг олди олинади.
Бундан ташқари нодир металлар тежалади. Pt, (плтина) Pa (палладий) Ag
(кумуш) ва бошқалар иссиқлик босими таъсирида массасини йўқотиши мумкин.
Ташувчиларга киритилганда улар ғоваклар ичига жойлаштирилганда масса
йуқотишлар металларнинг тўрсимон ҳолатига қараганда деярли содир бўлмайди.
Ташувчи катализатор активлигига одатда, активатор сифатида таъсир
кўрсатади. Ташувчилар сифатида кўпинча
алюминий оксиди, силикагель,
синтетик алюмосиликатлар, каолин, асбест, турли тузлар ва активланган кўмир
ишлатилади.
Do'stlaringiz bilan baham: