Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet169/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   165   166   167   168   169   170   171   172   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

 

 


346 
5-§. Саноатда поликонденсация процесслари 
Полимер материаллариинг катта бир группаси дастлабки моддалардаги 
қўшбоғларинииг очилиши ҳисобига эмас, балки, учувчан маҳсулотлар кўпинча 
сувнинг ажралиб чиқиши билан борадиган кимѐвий реакциялар натижасида
ҳосил бўлади. Бу реакциялар поликонденсатланиш реакциялари деб аталади. 
Поликонденсатланиш усли билан полимерлар ҳосил бўлишини умумий ҳолда 
қуйидагича тасаввур килиш мумкин. Агар А моддада қўзғалувчан водород 
атомлари (масалан, органик кислоталарда), В моддада (спиртлар, феноллар) эса 
реакцияuа лаѐқатли гидроксил группалар бўлса, полимер моддалар қуйидаги 
схема бўйича ҳосил бўлади: 
Н—А-Н+ОН— В—ОН

Н—А—В—ОН+Н
2

Н —А —В—ОН+ОН—В—ОН

ОН—В—А—В—ОН+Н
2
О 
ОН-В—А—В—ОН+Н—А—Н 

ОН—В—А—В—А—Н+Н
2
О 
ва ҳоказо. 
Поликонденсатланиш процессида полимер занжири босқичли равишда, аста-
секин ўсиб боради. Натижада юқори молекуляр бирикма ҳосил бўладн. Сувни ўз 
вақтида йўқотиб туриш полимер маҳсулотнинг ҳосил бўлишини
тезлаштиради. Одатда, бунинг учун қиздириш ва вакуумдан фойдаланилади. 
Поликонденсатланиш 
процесслари 
техникада 
фенолформальдегид, 
аминоформальдегид, полиэфир, эпоксид, кремнийорганик ва бошқа тур смолалар, 
шунингдек, синтетик толалар олишда кенг қўлланилади. Улар асосан 
термореактив бўлиб, фақат баъзиларигина термопластикдир. Поликонденсация 
усули билан олинган смолалар қотгандан кейин кенг ҳарорат оралиғида узоқ вақт 
ишлатилади. Ҳарорат қўлланилиши билан уларнинг физик-механик хоссалари, 
полимерлаш усули билан олинган смолаларникига нисбатан камроқ даражада 
ѐмонлашади. Бу синфга оид смолаларнинг камчилиги сифатида уларнинг зарбий 
қовушоқлиги пастлигини кўрсатиш мумкин. 

Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   165   166   167   168   169   170   171   172   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish