Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова


-расм Мавҳум қайновчи қатламли реакциялар



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

 
63-расм Мавҳум қайновчи қатламли реакциялар.
1.
– сувли совитгич
2. – газ тақсимловчи конус 
3. – катализаторнинг мавҳум қайнаш қатлами

Кўпинча нефть маҳсулотларини парафазали крекинглашда ишлатилади. 
Катализатор заррачалари тўхтовсиз ҳаракатда бўлган контактли аппаратлар. 
Катализатор заррачаларининг ўлчови 0,1 мм дан кичик бўлади. Улар бугун 
реактор ҳажми бўйлаб тўхтовсиз ҳаракатда бўлади. Бундай турдаги 
реакторларнинг камчилиги; А) асосий ва кўшимча маҳсулотлардан катализатор 
заррачаларини ажратиб олиш қийин бўлади. Б) Катализатор массаси йўқолтилади. 


142 
 
64- расм. Тўхтовсиз қайновчи қатлам усулида ишловчи печ
 
 
 
 
И к к и н ч и қ и с м 
АСОСИЙ КИМЁВИЙ ИШЛАБ ЧИҚАРИШЛАР 
 
 I боб 
АНОРГАНИК МАҲСУЛОТЛАР ТЕХНОЛОГИЯСИ 
1-§ СУЛЬФАТ КИСЛОТА 
Сульфат кислотасининг кимѐвий формуласи H
2
SO
4
бўлиб, унинг 
молекуляр оғирлиги 98,08 угл. бирлигига тенг. Тузилиш формуласи.
S
O
O
O
O
H
H
Сульфат кислота нормал шароитда (t=0
0
C, pқ1 атм) рангсиз, хидсиз 
модда. Сульфат кислота 81,63% SO
3
ва 18,37% сувдан иборатдир; яъни
SO
3
+ H
2
O = H
2
SO
4
+ Q 
Cульфат кислотаси биринчи бўлиб, 9 аср бошларида араб алхимиги Жабр Ибн 
Хайян (русчасига Гебер) томонидан темир купоросини =издириб, ундан чи==ан 
газларни сувда ютдириш натижасида олингандир. Шунинг учун хам, шу ва=тга 
=адар сульфат кислотасининг =ую= кислотасининг эритмасини техникада 
купорос мойи деб аталади. Бу 93-95% лик сульфат кислотасидир. 1742 йили улу\ 
рус кимѐгари М.В.Ломоносов бу сую=ликка сульфат кислотаси деб ном берди. 
Шуни таъкидлаш мумкинки, бундан 10-15 йиллар му=аддам бутун дунѐда 1400 
дан орти= сульфат кислотаси =урилмалари ишлаб турган бўлиб, улар йилига 150 


143 
миллион тоннадан кўпро= сульфат кислота ишлаб чи=арган. Дунѐда сулфат 
кислотаси ишлаб чи=ариш бўйича А+Ш 1-ўринда бўлиб, у ерда йилига 37-39 
миллион тонна сульфат кислота ишлаб чи=арилади. Соби= СССРда эса 1990-1991 
йилларда 29,6 миллион тонна сульфат кислота ишлаб чи=арилган эди. У ва=тда 
соби= СССР сульфат кислота ишлаб чи=ариш бўйича Европада биринчи, дунѐда 
иккинчи ўринни эгаллар эди. Ҳозирги ва=тда Муста=ил Ўзбекистон 
Республикасида Марказий Осиѐ давлатлари ичида энг кўп сульфат кислота ишлаб 
чи=арилади. Агар Республикамиз =урилмалари тўли= ишласа 6 млн. тоннадан 
кўпро= сульфат кислота ишлаб чи=ариши мумкин. Сульфат кислота Ўзбекистон 
Республикасининг асосан =уйидаги корхоналарида ишлаб чи=аради:
1.Олмали= то\кон металлургия комбинатида; 
2.Олмали= «Аммофос» ишлиб чи=ариш бирлашмасида; 
3.Самар=анд кимѐ заводида; 
4.Чирчи= «Электрокимѐ саноати» бирлашмасида; 
5.Навоий то\-кон металлургия комбинатида ва х.к. 
Маълумки ҳар бир давлатнинг кимѐ саноатини ривожланиш даражаси киши 
бошига тў\ри келадиган сульфат кислотаси ми=дори билан белгиланади. 
Ўзбекистон Республикасида киши бошига 240 кг. дан кўпро= сульфат кислотаси 
тў\ри келяпти. Бундан кўриниб турибдики, бу ю=ори кўрсаткичлардан бири 
бўлиб, Ўзбекистон Республикаси кимѐ саноати ривожи бўйича энг ю=ори 
по\оналардан бирини эгаллаб турганлигининг исботидир. Республикамизда 
ишлаб чи=ариладиган сульфат кислотанинг кўп =исмини нафа=ат Марказий Осиѐ 
давлатларига, балки Россия давлатининг Жанубий ўлкаларидаги барча районлар, 
Сибир районлари ва бош=а бир =атор давлатлар ҳам Ўзбекистондан олиб 
кетадилар. Ҳозирги ва=тда дунѐ бўйича сульфат кислотаси ишлаб чи=аришнинг 2 
хил усули мавжуддир:
1.Нитроза усули; 
2.Контакт усули; 
Нитроза усули 2 хил турга: 
А) Камерали тур; 


144 
Б) Минорали турга бўлинади; 
Нитрозли усул билан эса XV асрда Василий Валентин томонидан =уйидаги 
реакция ор=али амалга оширилган:


NH
4
NO


H
2
SO
4

NO
2
Россияда биринчи H
2
SO
4
ишлаб чи=ариш заводи 1805 йилда Москва атрофида 
=урилган (контакт усулида). 
Олтингугурт табиатда эркин ҳолда ва бирикма кўринишида жуда кенг 
тар=алган. У эркин S, Fe, CuS, CuFeS
2
, ZnS, FeS

полиметалл сульфидлар, CaSO

(гипс) ва б. кўринишида учрайди. Эркин олтингугурт табиатда тоза ҳолда 
учрамайди. Руда таркибида 18 дан 80%гача бўлади. МДХ давлатларидан эркин 
олтингугурт Поволжье, /арбий Украина, Ўрта Осиѐда кенг тар=алган. 
Олтингугурт H
2
SO
4
олишда асосий хом ашѐ ҳисобланади. Яна ундан SC, SCI
2
олинади. Каучукни вулканлашда, гугурт ва ҳар хил ѐритиш мосламаларини ишлаб 
чи=аришда ишлатилади. +ишло= хўжалигида зараркунандаларга =арши фунгицит 
сифатида ишлатилади. 
Сиз сульфат кислота—кимѐ саноатинннг пойдевори деб кўп марта 
эшитгансиз. Бу ҳакиқатда ҳам шундай — кимѐвий ишлаб чиқаришнинг сульфат 
кислота ишлатилмайдиган бирорта ҳам соҳаси йўқ. Сульфат кислота, шунингдек 
пўлатни ювишда, нефтни қайта ишлашда, аккумуляторларни зарядлашда ва 
бошқа мақсадларда ишлатилади. Ундан 1000 дан ортиқ мақсадларда 
фойдаланилади. 
Нима сабабдан сульфат кислота шунчалик кўп турли мақсадларда 
ишлатилади? Бу саволга жавоб беришдан олдин, унинг хоссаларини кўриб чиқиш 
керак. 
Сувсиз сульфат кислота жуда юқори (+-10,31
0
С) ҳароратда кристалланади. 
Ҳарорат -200° С дан ошганда эндотермик қайтар реакция бошланади: 
Q
O
H
SO
SO
H



2
3
4
2
500°С га яқин ҳароратда мувозанат бутунлай парчаланиш маҳсулотлари 


145 
ҳосил бўлиш томонига силжийди.
Сульфат кислота сув билан ҳар хил концентрацияли эритмалар ҳосил қилади. 
Бунда жуда кўп иссиқлик ажралиб чиқади. Лабораторияларда сульфат 
кислотанииг суюлтирилган эритмасини тайѐрлашда алоҳида (қандай) эҳтиѐт 
чоралари кўрилиши шарт. 
Процесснинг кучли экзотермиклиги эришда кимѐвий реакция беришини 
сульфат кислотанинг сув билан бирикиш реакциясини кўрсатмасмикан? 
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Концентрация Н
2
S0
4


Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish