Х. И. Ирсалиев ортопедик стоматология


Акрил пластмассаларнинг қўллаш технологияси (жараёни), уларнинг



Download 2,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/141
Sana25.02.2022
Hajmi2,88 Mb.
#277069
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   141
Bog'liq
ortopedik stomatologiya propedevtikasi 97126

Акрил пластмассаларнинг қўллаш технологияси (жараёни), уларнинг 
хусусиятларини ўзгартириш имкониятлари
Пластмасса буюмларини олиш усулларидан бири хамирсимон масса- 
полимер+мономерни олдиндан тайёрланган қолипга босим остида 
жойлаштиришдир. Қолипни масса билан тўлдириш унча катта бўлмаган босим 
(50-80 кчс/ мм
2
) остида амалга оширилади, бу гипс қолипдан фойдаланишга 
имкон беради. Бу усул тиш техникаси буюмлари (тиш протези асослари
сунъий тиш, каппа ва б.) ни қолиплашда асосий усул ҳисобланади. Пластмасса 
буюмлар босим остида қуйиш, баъзан эркин қолиплаш (излар олишда)
усуллари билан хам олиниши мумкин. Барча жараён пластмасса хамирини, 
тайёрлаш, қолиплаш ва полимерлашдан иборатдир. 
Пластмасса 
хамирини 
тайёрлаш. 
Юқори 
мустахкамлик 
хусусиятларига эга бўлган буюмлар хосил қилишда полимер+мономер 
аралашмасини полимерлаш, полимернинг ўта мустахкамлигига эришиладиган 
шароитларда бажарилиши керак. Бу шароитларга қуйидагилар киради: 
1) Аралашма қисмларининг тўғри нисбати; 
2) пластмасса хамирининг қолиплашдан олдин тўлиқ етилиши; 
полимерлаш температура тартибини яратиш ва унга қаттиқ амал қилиш; 
4) қолип ичидаги керакли босимни ушлаб туриш. Аралашма хосил 
қилишда мономер ва полимернинг нисбати мухим гранулаларнинг букиши ва 
уларнинг ёпишишига етарлича олинса, полимернинг мустахкамлиги юқори 
бўлади. 
Мономернинг полимерга хажмий нисбати 1:3 бўлганда тўғри 
хисобланади. Мономернинг бундай миқдорда полимер шариклари зич тегиб 
туради, мономер, гранулалар орасидаги бўшлиқни тўлдиради. Бундай 


135 
шароитда мономер полимерлашда киришиш 20% камаяди, эркин 
полимерлашда 6-7% гача киришиш кузатилади.
Пластмасса хамири шишиа ёки чинни идишда тайёрланади. 
Ўлчовлардан фойдаланган холда аввал мономер қуйилади, кейин кукун 
сепилади. Арлашма пухта аралаштирилади ва идиш махкам (зич) ёпилади. 
Хамир қораётганида кукун гранулаларининг турлича ўлчамда эканлиги, масса 
етилишида мономернинг учиб кетиш даражасини белгилашнинг қийинлиги 
туфайли мономер ва полимернинг тўла аниқ нисбатини аниқлаш мумкин эмас. 
Кукун ва суюқликнинг аниқ миқдори хар бир фабрика ишлаб чиқариш 
ёрлиғида кўрсатилади.
Одатда мономер бир оз ортиқча олинади, бироқ полимернинг тўлиқ 
тўйиниши билан унинг масса юзасидаги ортикчаларини олиб ташлаш лозим. 
Бу холатда пластмасса хамири 30-40 минутта етилади ( Атроф харорати 18-
20
0
С иссик булганда ) атроф- мухит температурасига қараб массани етилиш 
вақти, совукда секинлашади. Жараённи секинлаштириш учун массани 
музлатгичга қуйиш мумкин. 
Бу даврда полимер грануласининг шишиши, ғоваклашиши ва қисман 
эриши, мономер молекуласи катализатор- бензоил перикси таъсирида қисман 
полимерлана бошлайди. Бу аралашмани айрим зичланишига олиб келади, бу 
эса унинг ёпишқоқлиги ўзгаришини кўрсатади. 
Етилаётган қотмаган массанинг физик жиҳатдан холатининг 4 та 
босқичи фарқланади: 
1) аралашмада эркин, боғланмаган гранулаларнинг қумли холати. Масса 
сув хўллаган қумни эслатади; 
2) Массани анча ёпишқоқ бўлганда, уни тортганда нозик иплар пайдо 
бўладиган чўзилган ип холати;
3) юқори мустахкам ва ажратганда чузилувчан ипларни йўқолиши билан 
фарқланадиган хамирсимон холат; 
4) эластик хусусиятлдари намоён бўлган резинасимон холат. 
Етилиш холатининг 3- босқичисида ва масса чўзилганда иплар хосил 
бўлмаса, пластмасса хамири етилган бўлади. Бу холатда масса эгилувчан 
бўлади ва осон шаклланади. Массани етилтиришни давом эттириш мақсадига 
мувофиқ эмас: у резинасимон холатига ўтгандан кейин қота бошлайди. Бу 
холатга ўтгандан сўнг полимер хамирини (массани) қолипга солиб бўлмайди. 
Массанинг эгилувчан холат вақтини чўзиш учун турли даражадаги 
майдаланган ва молекуляр ва турлича молекуляр мустахкам полимер 
кукунлари ишлатилади. Мономер билан алоқада дастлаб майда полимер ва 
бир мунча паст молекуляр мустахкамликка эга бўлган полимерлар эрийди. 
Юқори кейинроқ юз беради, натижада массанинг пластиклик холатининг 
умумий вақти узаяди. 
Пластмасса хамирнинг етилишига ингибитор ва пластификаторлар 
таъсир этади. Ингибитор (гидрохинон) миқдорини ошириш билан масса 
етилиши секинлашади. Етилаётган массага пластификатор (дибутилфталат) 


136 
қўшиш билан полимернинг шишишини (бўкишини) сусайтиради, бунинг 
натижасида полимер донача (зарра) пластификатор билан ўраб олинади ва 
мономер молекулаларни уларга утиши бир мунча қийинлашади.
Агар заводда полимер олишда уларга палстификаторлар қўшилган 
бўлса, улар ғовак полимер занжирига эга бўлади. Бунда улар мономер 
молекулалар таъсирига енгил киришади ва осонгина эрийди.

Download 2,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish