Х ч. БЎриев о. А. Ашурметов полиз экинлари биологияси ва


билан  мевасининг диаметри 20  см атрофида  буладиган Сенегал



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/69
Sana21.06.2022
Hajmi0,92 Mb.
#689050
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   69
Bog'liq
Полиз экинлари биологияси ва етиштириш технологияси 0

билан 
мевасининг диаметри 20 
см атрофида 
буладиган Сенегал 
(var. senegalicus) тарвузини уз ичига олади. 
Шилимшик уругли тарвуз мевасининг эти каттик ва аччик, уруглари эса 
шилимшик капсулаларда 
жойлашган 
булса, 
Сенегал 
тарвузининг эти оч 
пушти рангда, кам ширали, истеъмолга ярокли. 


Хураки тарвузнинг х,амма шакллари битта ботаник таксон (С. Lanatus 
subs, vulgaris, var. vulgaris.) га бирлаштирилади. Хураки тарвузнинг дунѐ 
буйича маълум булган барча навлари 10 та экологик- географик гурухларга 
булинган: 
1.
 
Рус тарвузи.
Волга буйи, Шимолий Кавказ, Украина навларини, 
Россия ва Сибирнинг урта минтакасида экиладиган эртапишар навларни 
бирлаштиради. Меваси думалок шаклда, эти пушти, жуда сершира 
буладиган навлар буларнинг купчилигини ташкил килади. 
2.
 
Кичик Осиѐ тарвузи.
Бу гурухга кирадиган навлар рус тарвузига 
якин турадию, лекин камрок даражада маданийлаштирилгани ва генетик 
жихатдан яхшилангани билан ундан фарк килади. 
3.
 
Кавказ орти тарвузи.
Озарбайжон, Грузия ва Арманистон 
навларини уз ичига олади. Бу тарвузлар юкори намликка чидамли, эти оч 
рангда, лекин дагалрок ва шираси камрок булади. 
4.
 
Урта Осиѐ тарвузи.
Марказий Осиѐ ва Жанубий Козогистон 
навларини бирлаштиради. Поя тузилиши дагал, палаги узун, барглари 
йирик, пусти каттик, кечпишарлиги билан ажралиб туради. 
5.
 
Афгон тарвузи.
Урта Осиѐ тарвузига якин туради, лекин камрок 
маданийлашган. Мевалари уртача ва йирик булиб, эти дагал, ок, сарик, ѐки 
пушти рангда, толали, кам ширали. 
6.
 
Узок, Шарк, тарвузи.
Нам иклим шароитларида шаклланган, шунга 
кура курук минтакаларга хос навлардан катта фарк килади. Бу гурухга 
кирадиган навлар калта палакли, майда мевали, эртапишар булади, эти кам 
ширали, лимондек сарик рангда. 
7.
 
Жанубий Осиѐ тарвузи.
Япония, Хитой, Кореяда усадиган 
навларни уз ичига олади. Мевалари утмас эллипссимон шаклда, эти жуда 
ширадор ва чучук булади. 
8.
 
Хинд тарвузи.
Мезофил тарзда тузилган усимликлардир, мевалари 
йирик, пусти каттик, эти дагал ва шираси кам (7-8%). 
9.
 
Америка тарвузи.
АКШ ва Канада тарвуз навларини 
бирлаштиради. Меваси чузинчок шаклда, эти жуда ширин (таркибидаги 
канд микдори - 10-12 фоиз), лаззатли, очик рангли, майда донадор ва кумок-
кумок булиши билан ажралиб туради. 
10.
 
Fap6uii Оврупо тарвузи.
Болгария, Бельгия, Руминия, Греция, 
Югославия, Италия навларини бирлаштиради. Етилиш муддатлари ва 
морфологик белгилари жихатидя-' анча хилма-хил. 

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish