Х ч. БЎриев о. А. Ашурметов полиз экинлари биологияси ва


мевалар  хам  узунасига, хам кундалангага жадаллик билан усади.  Тезпишар



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/69
Sana21.06.2022
Hajmi0,92 Mb.
#689050
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   69
Bog'liq
Полиз экинлари биологияси ва етиштириш технологияси 0

мевалар 
хам 
узунасига, хам кундалангага жадаллик билан усади. 
Тезпишар, 
меваси 
думалок Хандалак нави (М. chandalak), уртапишар, меваси эллиптик 
шаклидаги йирик мевали Ичи-клзил нави (M.ameri) 
ва 
кечпишар, мева 
шакли тухумсимон Куйбош нави (М. zard) шаклланаѐтган меваларининг 
усишнинг динамикаси хилма хил, аммо учта ковун навида хам бошлангач 
даврда усишнинг жадаллик билан кечиши кузатилади. Айтиш жоизки, 
бундай к,онуният к,овун, тарвуз 
ва 
ковок/трнинг хамма тур ва навларига 
хам хосдир. 
Тезпишар полиз экинлари навларида шаклланиш боскичи пишиш 
боскичига нисбатан икки баробар узок давом этади. Уртапишар навларда 
бу боскичлар нисбати деярли тенг булади. Кечпишар навларда, аксинча, 
яъни пишиш боскичи шаклланишга нисбатан анча узок давом этади. 
Одатда кузги-кцшки ковун, тарвуз навларида ва ковокларда пишиш 
боскичи мевалар узиб олингандан сунг хам давом этади. Мевалардаги бу 
хусусиятларни полизчиликда меваларнинг 
етилиши 
деб юритилади. 
Бизнинг фикримизга кура, шаклланиш ва пишиш-етилиш боскичлари 
муддатларини аник белгилаб олиш, дурагайлаш учун жуфтликларни 
аниклаш ва тезпишар ѐки аксинча кечпишар навларни яратиш учун айни 
муддао булади. 
Полиз экинлари меваларининг етилиб боришида характерли сифат 
узгаришлари булиб утади: ковун билан тарвузда мева этининг ранги, 
мазаси ва юмшок-каттиклиги узгариб боради, ковокда пусти куриб, 
каттиклашади. Барча турдаги усимликларда мева пустининг ранги, шакли 
ва накши узгариб, этининг суви кочади ва унда захира моддалари тупланиб 
боради. Курук моддаларнинг тупланиб бориши эртапишар ковунларда 40 
кунгача, уртапишар цовунларда эса 50 кунгача давом этади. 
Ковун билан ковокнинг пишиш ва етилиш даврида сахароза 
хаммадан куп тупланиб, пектин моддалари микдори ортиб боради, ковокда 
крахмал микдори камаяди. Тарвуз меваларининг етилишида канд 
моддалари микдори купайиб, уларнинг нисбати узгаради. Усимлик 
баргларидан меваларга глюкоза утади. Шунинг учун ѐш меваларда глюкоза 
бошка к,андларга к,араганда купрок, микдорда булади. Кейинчалик 
фруктоза билан сахароза пайдо булади, канд моддаларининг умумий 
микдори ортади. Барча полиз экинлари меваларининг етилиш даврида 
витаминлар, айникса каротин ва аскорбин кислота микдори ортиб боради. 
Етилиш даврининг охирига келиб, меваларининг усимлик билан 
физиологик алокаси сусайиб 


колади, сув ва озика моддалар меваларга етилиш даврининг бошидагига 
Караганда камрок утиб туради. 
Усимлик тупида мевалар нечоглик куп булса, улар шунча секинлик 
билан шаклланиб, пишиб етилиб боради. Шунинг учун етилган меваларни 
уз вактида узиб олиш усимлик тупида колган меваларнинг озикланиши ва 
сув билан таъминланиши учун яхши шароитларни яратади. Кечпишар ковун 
ва ковок узиб олинганидан кейин расо етилиб, шира туплайди. Улар саклаб 
куйилганида таркибидаги углеводлар микдори камайиб, кандлар микдори 
ортиб боради. Лекин мевалар вактидан илгари узилмасдан, уларнинг 
таркибидаги пластик моддалар етарли булган махалда узилсагина шундай 
булади. 
Тарвуз мевалари саклаб куйилганида, айникса тупидан расо 
етилмасдан туриб узиб олинган мевалар, тадкикотларимиздан маълум 
булганидек, огирлигини йукотади (10 кун сакданганида 1-3 фоизга ва 20 кун 
сакданганида 6-7 фоизга) таркибидаги озик моддалар микдори камаяди, 
этининг ранги узгаради, мазаси эса ѐмонлашиб колади. 
Бирок, етилган мевалар саклаб куйилганида дастлабки 10 кун 
давомида таркибидаги глюкоза микдори камайиши хисобига сахароза 
микдорини купайтириб, уз ширадорлигини оширади деган маълумотлар 
Хам бор. Лекин мевалар бирмунча узокрок сакданганида сахароза микдори 
камайиб колади. 
Полиз экинлари меваларининг озикдик киммати ва таъм-мазаси экин 
навининг хусусиятлари ва уни парваришлаш шарт-шароитларига куп 
даражада богликдир. Урта Осиѐ ковунлари озик моддаларни Оврупо 
ковунларига Караганда купрок, рус гурухига мансуб тарвуз навлари эса 
Марказий Осиѐ навларига Караганда купрок туплаб боради. Мунтазам 
равишда озикдантириш ишларини олиб бориб, уругчиликни яхши йулга 
куйиш оркали мевалар ширадорлигини сезиларли даражада ошириш 
мумкин. 

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish