Х ч. БЎриев о. А. Ашурметов полиз экинлари биологияси ва



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/69
Sana21.06.2022
Hajmi0,92 Mb.
#689050
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   69
Bog'liq
Полиз экинлари биологияси ва етиштириш технологияси 0

Узбекистонда 
тарвуз хиллари 
ковунникига 
Караганда 
камрок. 
Мамлакатимизда етиштириладиган навлар орасида Оврупо ва Америка 
навлари бор. Тарвузнинг етилиш мудцатлари, ташиш учун ярокдиги ва 
хужаликда мухим булган бошка морфобиологик белги ва хусусиятлари 
жихатидан 
фарк 
киладиган жайдари 
навлар хам оз мунча эмас. 
Ковок турларидан Узбекистонда асосан мускат ковок ва йирик мевали 
ковокнинг баъзи навлари етиштирилади, булар мазаси яхши ва озикдик 
киммати юкори булиши билан ажралиб туради. Полиз экинлари орасида 
ковок салмоги жихатидан олганда унча катта уринни эгалламайди, ковок 
навлари жуда кам районлаштирилган. Бирок, мамлакатимиз ахолисининг 
ковок махсулотларига эхтиѐжи юкори. 


Шу сабабли ахоли ихтиѐрида неча-неча асрлардан бери экиб келинаѐтган 
жуда хилма-хил ковок навлари бор. 
Узбекистан Республикаси тупрок-икдим шароитларининг нихоят 
даражада кулайлиги ва бу улкада етиштириладиган полиз экинлари 
меваларининг жуда хам лаззатли ва хушхур булиши шу экинлар майдонини 
анча кенгайтириш зарурлигига ишора килади. Бизнинг мамлакатимиз ана 
шу кимматли неьматни чет элларга чикариш бобида Марказий Осиѐда 
етакчи мамлакат булиб колиши керак. Истикболда Узбекистан жах,он 
бозори учун полиз махсулотлари, айникса ковун етиштириладиган ва дунѐ 
андозалари талаби даражасидаги махсулотни якин хамда олис хорйж 
мамлакатларига экспорт киладиган булиши керак. 
Товар полизчилик хужаликларини яратиш учун Хоразм вохаси, 
Мирзачул, Жиззах ва К,арши чуллари энг истикболли худудлар булиб 
хисобланади. Хоразм вохасидаги Амударѐ одогида кам фойдаланиладиган 
ва унча катта булмаган мелиорация ишларини талаб киладиган катта-катта 
жангил ер массивлари бор. Мирзачул, Жиззах ва К,арши чулларида янги 
узлаштирилган ерлар куп. Бегона утлардан холи булган мана шу жойлардаги 
курик ерларда полиз экинларини етиштириш катта сарф-харажатларни талаб 
килмайди. Шу чулларнинг тоголди жойларида лалмикорлик билан полиз 
экинлари етиштириш учун катта имкониятлар бор. Бу ерларда полиз 
экинлари фузариоз сулиш касаллиги билан касалланмайди ва иктисодий 
жихатдан самарали хисобланади. 
Узбекистонда полиз экинларининг асосий кисми (88-90 фоизи) 
сугориладиган ерларда етиштирилади. 
Мамлакатимизда сугориладиган ер полизчилигидан ташкари бошка 
турдаги полизчилик хам таркалган. Лалмикор полизчилик, ярим лалмикор 
ѐки ярим сугориладиган полизчилик, жангил полизчилиги, чул полизчилиги, 
химояланган ер полизчилиги шулар жумласидандир. Булардан 
лалмикор 
полизчилик
энг куп таркалган. Лалмикор ерларда полиз экинлари текислик-
тепалик майдонлари (денгиз сатхидан 600- 800 м баландда булиб, йиллик 
ѐган-сочин микдори тахминан 300 мм га етадиган ерларда) ва тоголди 
лалмикор майдонларда (денгиз сатхидан 1200-1500 м баландда булиб, 
йиллик ѐган-сочин микдори 500-550 мм га етадиган ерларда) етиштирилади. 
Лалмикор полизчилик майдони мамлакатимиздаги бутун полиз 
майдонининг тахминан 9-10 фоизини ташкил этади, лекин полиз экинлари 
майдонларини 30-40 минг гектаргача етказиб, лалмикор полизчиликни анча 
кенгайтириш мумкин. 
Полизчиликнинг бошка турлари бир кадар камрок таркалган. Ярим 
сугориладиган полизчилик деб экинни вегетация даврида 1-2 марта сугориш 
кифоя киладиган полизчиликка айтилади. Жангил полизчилиги 


ер ости сувлари юза жойлашган жойларда, дарѐ буйларида таркалган. Бунда 
экин сугорилмасдан етиштирилади. Ана шундай жойлар Амударѐнинг куйи 
окимида жойлашган булиб, 400-450 га майдонни эгаллайди. Коракум ва 
К,изшгк.ум чулларидаги кичикрок майдонда х,ам полиз экинлари, асосан 
тарвуз экилади. Бунинг учун ер ости сувлари анча юза жойлашган ерлар 
танлаб олинади, гох.о хандаклар казилади. Хдшояланган ер полизчилигида 
экинлар асосан плѐнкали иссшусоналар ва кичик хажмли плѐнкали 
тоннелларда етиштирилади. Бу турдаги полизчилик майдонлари унча катта 
эмас. 



Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish