Х ч. БЎриев о. А. Ашурметов полиз экинлари биологияси ва



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/69
Sana21.06.2022
Hajmi0,92 Mb.
#689050
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   69
Bog'liq
Полиз экинлари биологияси ва етиштириш технологияси 0

1.
 
Хоразм ковунчилик макони. 
Икки худуд: Шимолий К,оракалпок 
худуди билан Хоразм Коракалпок худудини уз ичига олади. Киши узок 
давом этадиган, чулларга хос кескин Континентал иклим билан 
таърифланади. Бу маконда 30 тадан ортикрок ковун навлари таркалган. 
2.
 
Тошкент ковунчилик макони. 
Тошкент, Сирдарѐ ва Жиззах 
худудини уз ичига олади. Узок мудцат совук булмай туриши, ѐзнинг курук 
ва иссик булиши билан таърифланади. Чирчик-Охангарон вохасидаги 
тупрокдар асосан типик буз тупрок, утлоки буз тупрокдардан ташкил 
топган булса, Мирзачул тупроклари купгина шурланган оч буз тупрок 
билан утлоки буз тупроклардир. 
3.
 
Фаргона ковунчилик макони. 
Фаргона водийсининг Андижон, 
Наманган ва Фаргона вилоятлари худудларидаги текислик кисмини уз 
ичига олади. Икдими совук тушмайдиган даврнинг узок давом этиши, ѐзи 
иссик ва ѐвш-сочинлар кам булиши билан таърифланади. Тупроклари 
утлоки ва утлоки боткок, оч ва типик буз тупрокдардан иборат булиб, булар 
орасида шурланган тупрокдар ва шурланмаган тупрокдар хам бор. 
4.
 
Зарафшон ковунчилик макони. 
Зарафшон дарѐси хавзасида 
жойлашган булиб, Самарканд, Навоий ва Бухоро вилоятларини уз ичига 
олади. Бу маконнинг икдими, барча текислик жойларда ерни сугориш, 
тоголди жойларда эса лалмикорлик йули билан ковун етиштиришга имкон 
беради. Самарканд вилоятининг тупрокдари шурланмаган типик ва оч буз 
тупрок, утлоки ва боткок тупрокдардан 


иборат булса, Бухоро вилоятининг тупроклари шурланган утлоки ва утлоки-
такир тупрокдардир. 
5.
 
Жанубий ковунчилик макони. 
Сурхондарѐ ва Кдшкадарѐ 
вилоятларини уз ичига олади. Совук тушмайдиган давр анча узок давом 
этади ва хаво харорати бир мунча юкорирок булади. Бу ерларда бошокди 
дон экинлари уриб-йигиб олинганидан кейин гакрор экин сифатида ковун 
экиб етиштириш мумкин. Тупрога жуда турли-туман. 
Узбекистонда яратилган ковун навлари, бошка навларга нисбатан 
купрок экилмокда, чунки улар селекция йули билан бир текис холга 
келтирилган, хужалик учун мухим булган ва морфобиологик белги ва 
хусусиятлари жихатидан расо маромига етказилган навлар деб бутун дунѐда 
эътироф этилган. Мамлакатимиздаги ковун навлари жуда хилма-хил булиб, 
халкимизнинг бойлиги, шон-шухрати ва ифтихори булмиш узига хос, 
беназир генофондни ташкил этади. 
Хозирги вактда ковунлар хилларининг кискариб бораѐтганлиги 
кузатилмокда, купгина яхши ковун навлари экилмай куйди. Шу муносабат 
билан Узбекистан полизкорларининг энг мухим вазифаси ковунчиликнинг 
аввалги довругини яна тиклаш, жайдари, махаллий навларни сакдаб колиб, 
йуколиб бораѐтганларини аслига келтириш, такомиллаштириш ва янги 
навлар билан бойитишдан иборатдир. Бунинг учун селекция ишларини 
кучайтириб, навларни вилоятларда районлаштиришни бир колипга солиш ва 
ковун хилларини касалликларга чидамли навлар билан тулдириш, 
ихтисослаштирилган ковунчилик минтакалари ва хужаликлари яратиш. 
Шунингдек экинни парваришлаш ва хосилини йигиб олиш ишларини 
мумкин кадар купрок механизациялаш, бошка жойларга олиб бориш учун 
ярамайдиган ва уруг олишда чикадиган махсулотни кайта ишлашни ташкил 
этиш, экинга органик хамда минерал угатларни солишда тавсия этиладиган 
дозалар ва муддатларга риоя килиш, ковунни унинг биологиясига мос 
келадиган ерларга экиш, уругчилик ишларини яхшилаш керак. 

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish