Государственная инспекция по надзору за безопасным ведением работ


-расм. ПА иморати яшинҳимоясини ҳисоблаш мисолига схема



Download 1,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet131/132
Sana09.06.2022
Hajmi1,83 Mb.
#647451
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   132
Bog'liq
BPI havfsizlik qoidalari

 
 18-расм. ПА иморати яшинҳимоясини ҳисоблаш мисолига схема:
1

2
 – мос равишда иккиламчи таъсир ва яшинқочиргични заминлагичлари;
3

4
 –ҳимояланаётган қурилиш ва ер сатҳларига мувофиқ бўлган ҳимоя
Зоналарининг чегаралари 


128 
Икки стерженли яшинқочиргич ҳимоя зонасининг мавжуд бўлиши шартидан келиб чиққан ҳолда (мазкур 
Йўриқномани 10-банди) яшинқочиргични керакли баландлигини
20
3
60
3



L
h
м. 
Ҳимоя зонасини қисқа ён томони габаритларини якка стерженли яшинқочиргичлар зоналари каби 
формулалар (1) бўйича аниқланади. 
Ҳимоя зонаси конусининг учи
h

= 0,85 
h = 
0,85

20=17 м баландликда бўлади. 
Зона защиты на уровне земли образует круг радиусом 
r

= (1,1-0,002 
h

h = 
(1,1 - 0,002

20) 20 = 21,2 м. 
Тамбур томини энг баланд ўқигача бўлган 
7
4
,
h
x

м масофада иморат ўқидан энг узоқ 
1
,
11

у
r
м 
нуқтадаги ҳимоя зонасининг горизонтал кесими доирасини радиуси
35
15
85
0
7
4
20
20
002
0
1
1
85
0
002
0
1
1
,
,
,
)
,
,
(
,
h
h
)
h
,
,
(
r
x
x

















 



м. 
Йўриқномадаги формулалар (3) бўйича икки стерженли яшинқочиргич ҳимоя зонасини аниқланади. 
Икки стерженли яшинқочиргич ҳимоя зонаси конусининг учи қуйидаги баландликда бўлади 
96
9
20
60
20
10
3
17
0
17
10
3
17
0
4
4
0
,
)
(
)
,
(
)
h
L
(
)
h
,
(
h
h
c

















м. 
Ер сатҳида
2
21
0
,
r
r
c


м. 
Икки стерженли яшинқочиргич ҳимоя зонасининг 
7
4
,
h
x

м баландлик ва иморат ўқидан энг узоқ 
нуқтадаги радиуси 
cx
r
қуйидани ташкил этади: 
2
11
96
9
7
4
96
9
2
21
0
,
,
,
,
,
h
h
h
r
r
c
x
c
cx






м, 
бу
1
11
,
r
у

м дан катта. 
Ўхшаш график ифодани бажариш билан айтиш мумкин, баландлиги 
h
= 20 м бўлган икки стерженли 
яшинқочиргич ҳимоя зонасигаиморатни барча қисми киради. 
Яшин қабул қилгичлар мазкур Йўриқномани 21-23 – бандларига биноан бажарилади.
Заминлагичлар ҳар бир яшинқочиргич асосини ёнига ўрнатилади. Бизнинг мисолда солиштирма электр 
қаршилиги 450 Ом·м бўлган тупроқлар учун импульсли қаршилик 
10

и
R
Ом га тенг. Уни ердаги заминлагичдан 
иморатга алоқадор бўлган нарсагача бўлган масофа билан ҳам аниқланади. Бундай иморатга алоқадор бўлган нарса 
иккиламчи таъсирларнинг иморат девори атрофи бўйлаб 0,8 м узоқлик билан ерга кўмиб ётқизилган пўлат 
полосадан тайёрланган заминлагич. Демак, яшинқочиргичлар заминлагичини импульсли қаршилиги қуйидагидан 
кўп бўлмаслиги керак (мазкур Йўриқномани 9-банди) 
10
5
0
0
5
5
0



,
,
,
S
R
з
и
Ом. 
Яшинқочиригич заминлагич сифатида йўналишини узунлиги 
l
= 20 м, ўлчами 40

4 мм бўлган пўлат 
полосали горизонтал уч йўналишли ва ерга 0,8 м чуқурликда кўмилган заминлагични қабул қиламиз. Бундай 
заминлагични саноат частотасидаги ток кочиши қаршилиги мазкур Йўриқномани 1П жадвалига мувофиқ 
интерполяциядан кейин
и
R
= 15,3 Ом ташкил этади. 
Импульс коэффициенти 

ни мазкур Йўриқномани 2П жадвали бўйича аниқлаймиз. Солиштирма 
қаршилиги 

= 450 Ом·м бўлган тупроқдаги горизонтал заминлагич учун импульс коэффициенти 

0,6 бўлади. 
Асбоб билан ўлчанган токқочиши қаршилиги 15,3 Ом бўлган заминлагич учун қабул қилнган тупроқ электр 
қаршилиги ва конструкциясига заминлагични импульсли қаршилиги мос келади. 
18
9
3
15
6
0
,
,
,
R
R
i
и





Ом. 
Иморатда металл нарсалар мавжудлиги, шунингдек ёритиш тизими кабеллари ўтганлиги сабабли иккиламчи 
таъсирдан ҳимояланишни кўзда тутиш зарур. 
Иккиламчи таъсирдан ҳимоя иморат биносига пўлат симдан қилинган сетка (тўр) қўйиш билан бажарилади. 
Сим томининг энг тепа ўқи ва чеккаларига тортилади, ҳамда 14 та туширилган вертикал сим билан иккиламчи 
таъсир заминлагичига уланади. Ана шу заминлагичга ёритиш тизими кабелини қобиғи ва зирҳи ҳам уланди. 


129 
Форма к Приложению 9

Download 1,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish